Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog.

Prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju, između ostalog, nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.20223. godine), koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K 255/19 od 22.03.2023. godine, koje je pravnosnažno 08.05.2023. godine, obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA i drugih, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, po optužnici javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto 288/19 od 03.06.2019. godine, usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja. Istim rešenjem, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Dakle, odluka o troškovima krivičnog postupka, u konkretnom slučaju, doneta je pre stupanja na snagu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), pa Vrhovni sud nalazi da okrivljenom AA, na ime nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca, advokata Verana Zečara, za obavljene procesne radnje, pripadaju troškovi krivičnog postupka prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12...37/21), koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka.

Pravilno je, prema tome, Viši sud u Beogradu postupio kada je pobijanim rešenjem visinu troškova na ime nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca okrivljenog, advokata Verana Zečara, obračunao po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja je važila do 03.06.2023. godine, a ne po Tarifi koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, obzirom da advokatu pripada nagrada za obavljene procesne radnje po Tarifi koja je važila u vreme donošenja odluke o obavezi naknade troškova, bez obzira kada je doneta odluka o visini troškova krivičnog postupka-da li pre ili posle 03.06.2023. godine.

Međutim, odlučujući o troškovima okrivljenog na ime nagrade branioca za pristup saslušanju okrivljenog AA pred javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 20.12.2013. godine i pristup saslušanju okrivljenog pred sudijom za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu od 20.12.2023. godine, Viši sud u Beogradu, u pobijanom rešenju pogrešno zaključuje da ove radnje branioca predstavljaju „kontinuiranu odbranu i kao takve se imaju smatrati jednom procesnom radnjom“.

Tarifnim brojem 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, propisano je da se pod procesnom radnjom, u smislu odredbi Tarifnog broja 2, 7. i 8. iste tarife, podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju se sačinjava poseban zapisnik. U stavu 4. istog tarifnog broja, propisano je da u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji sukcesivno, advokatu pripada propisani iznos nagrade za svaku pojedinačnu procesnu radnju kojoj je prisustvovao ili pristupio.

U datoj procesnoj situaciji postupala su dva potpuno različita i odvojena organa postupka u skladu sa svojom nadležnošću, i to najpre javni tužilac prilikom saslušanja okrivljenog, a nakon toga, sudija za prethodni postupak povodom predloga za određivanje pritvora, pa se u konkretnom slučaju radi o potpuno odvojenom postupku i odlučivanju dva različita organa postupka, povodom čega su i sačinjena dva odvojena zapisnika, koja imaju različite pravne posledice po okrivljenog.

Polazeći od iznetog i citiranih odredbi Zakonika o krivičnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Vrhovni sud nalazi da okrivljenom AA pripadaju troškovi krivičnog postupka na ime nagrade braniocu za prisustvo svakoj od navedenih procesnih radnji, dakle i za pristup saslušanju okrivljenog pred javnim tužiocem, i za pristup saslušanju okrivljenog pred sudijom za prethodni postupak. Prema tome, pogrešan je zaključak nižestepenog suda da pristup branioca okrivljenog saslušanju okrivljenom pred javnim tužiocem i pred sudijom za prethodni postupak predstavlja „kontinuiranu odbranu“, odnosno jednu procesnu radnju, pa se osnovano zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA, ukazuje da je odlučujući na ovaj način, Viši sud u Beogradu pobijanim rešenjem učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

Shodno navedenom, nalazeći da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Verana Zečara, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković