Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Nebojša Radosavljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Nebojša Radosavljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu. Prema navodima zahteva, u dispozitivu optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Kto 478/18 od 23.11.2018. godine u činjeničnom opisu dela navedeno je da je oštećena BB kritičnom prilikom zadobila teške telesne povrede u vidu preloma VII i IX rebra sa leve strane, nagnječenje zida grudnog koša i regije kuka sa desne strane i nagnječenja u regiji leve podlaktice, dok je u izreci prvostepene presude, u činjeničnom opisu dela, navedeno da je oštećena zadobila teške telesne povrede u vidu preloma VII, VIII i IX rebra sa leve strane, nagnječenja zida grudnog koša i regije kuka sa desne strane i nagnječenja u regiji leve potkolenice. Navođenjem u činjeničnom opisu dela, u izreci presude, da je oštećena kritičnom prilikom zadobila i prelom VIII rebra sa leve strane i nagnječenja u regiji leve potkolenice, a izostavljanjem navoda o nagnječenju leve podlaktice, prvostepeni sud je uneo elemente koji opisane povrede čine težim nego što su predstavljene u optužnom aktu i čitav životni događaj prikazao na potpuno drugačiji način. Takvom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela, koji se ne navodi u optužnom aktu, prvostepeni sud je, prema mišljenju branioca, prekoračio optužbu i povredio zakon na štetu okrivljene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, vrsta, težina i mehanizam nastanka telesnih povreda koje je zadobila oštećena BB bili su predmet sudsko-medicinskog veštačenja koje je povereno sudskom veštaku dr Vesni Jovanović koja je u nalazu i mišljenju od 23.09.2018. godine iznela da je oštećena kritičnom prilikom zadobila „teške telesne povrede u vidu preloma VII-IX rebra sa leve strane, nagnječenje zida grudnog koša i regije kuka sa desne strane i nagnječenje u regiji leve potkolenice“.

U dispozitivu optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Kto 478/18 od 06.11.2018. godine, koji je prvostepenom sudu podnet nakon obavljenog sudsko-medicinskog veštačenja telesnih povreda oštećene, pogrešno je opisana jedna od telesnih povreda obzirom da je nakon opisa povreda u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr Vesne Jovanović od 23.09.2018. godine, umesto nagnječenja u regiji leve potkolenice, navedeno da je reč o nagnječenju „u regiji leve podlaktice“.

Pogrešan opis navedene povrede u optužnom aktu, prema nalaženju ovoga suda, očigledno je posledica tehničke omaške prilikom izrade optužnog akta, koju je prvostepeni sud otklonio navođenjem u činjeničnom opisu izreke presude tačnog opisa navedene nagnječine u pogledu njene lokalizacije, u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr Vesne Jovanović od 23.09.2018. godine. Osim toga, prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u izreci presude umesto navoda je oštećena zadobila povrede u vidu preloma „VII-IX“ rebra sa leve strane, kako su ove povrede opisane u nalazu i mišljenju sudskog veštaka dr Vesne Jovanović i u optužnom aktu, samo preciznije opisao ove povrede navođenjem da je reč o prelomu „VII, VIII i IX“ rebra sa leve strane, u skladu sa iskazom sudskog veštaka dr Vesne Jovanović sa glavnog pretresa kada je pojasnila da prelom od VII do IX rebra se leve strane, uključuje i prelom VIII rebra sa iste strane.

Prema tome, time što je u izreku presude uneo da je oštećena BB kritičnom prilikom zadobila i prelom VIII rebra sa leve strane i nagnječenje u regiji leve potkolenice, prvostepeni sud je činjenični opis dela u pogledu telesnih povreda oštećene, samo upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, konkretno sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr Vesne Jovanović od 25.09.2018. godine i njenim iskazima sa glavnog pretresa od 26.12.2019. godine i 10.02.2020. godine.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP obzirom da navedene povrede zakona nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Nebojše Radosavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić