Istom presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih, dok su oštećeni GG i DD, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/23 od 05.07.2023.godine, delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog AA i BB i njihovih branilaca i branioca okrivljenog VV tako što su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su izvršili po jedno krivično delo iznuda iz člana 214.stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koja dela ih je sud osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine koje će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, bez elektronskog nadzora, dok je okrivljeni VV oglašen krivim da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, dok su okrivljeni oslobođeni od optužbe da su izvršili i to okrivljeni AA i BB po jedno krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni VV jedno krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. u pomaganju u vezi člana 35.KZ.

Istom presudom, oštećeni GG i DD su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu. Okrivljeni su obavezani da Apelacionom sudu u Nišu plate sudski paušal u iznosu od po 20.000,00 dinara, kao i da nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem. Žalba OJT u Nišu i žalbe branilaca i okrivljenih su u ostalom delu odbijene.

Zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/23 od 05.07.2023.godine branilac okrivljenih AA i BB-advokat Zoran Krstić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje kazne odloži.

- Protiv presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.599/21 od 14.09.2022.godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/23 od 05.07.2023.godine, branilac okrivljenog AA-advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili izrekne blažu sankciju.

- Protiv presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.599/21 od 14.09.2022.godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/23 od 05.07.2023.godine, branilac okrivljenog BB- advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude, tako što će odbiti optužbu zbog okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog BB, ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB-advokata Zorana Krstića, branioca okrivljenog AA-advokata Momčila Kovačevića i branioca okrivljenog BB-advokata Miroslava Todorovića, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB-advokata Zorana Krstića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zahtev branioca okrivljenog okrivljenog AA- advokata Momčila Kovačevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zahtev branioca okrivljenog BB-advokata Miroslava Todorovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB-advokat Zoran Krstić ističe da je Osnovni sud u Nišu prihvatio navode iz optužnice OJT u Nišu Kt.br.1280/06 od 06.06.2006.godine, da su okrivljeni AA i BB izvršili dva krivična dela iznuda u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. KZ, dok je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu i okrivljene oslobodio od optužbe zbog radnje navodnog oduzimanja robe i alata iz garaže, ali ih je oglasio krivim za radnju oduzimanja mobilnih telefona, opisujući istu na drugačiji način. Po oceni branioca, na ovaj način je drugostepeni sud prekoračio optužbu, jer je tužilaštvo kao učinioce radnje oduzimanja materijala i alata za ugradnju plinskih uređaja u automobile iz garaže, optužilo okrivljene AA i BB kao saizvršioce, a okrivljenog VV kao pomagača, te ih je prvostepeni sud i oglasio krivim za navedene radnje, da bi drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i oslobodio ih od optužbe da su izvršili navedene radnje, sa obrazloženjem da su oštećeni oduzeli stvari koje su pripadale okrivljenom AA, da samim tim nisu postupali u nameri da mu pribave protivpravnu imovinsku korist i da na taj način nisu ostvarena obeležja predmetnog krivičnog dela. Branilac ističe da je druga radnja koja je opisana u optužnici, posebna radnja u odnosu na prvu a radi se o radnji oduzimanja mobilnih telefona oštećenih i ključeva automobila oštećenog GG iz razloga jer je prva radnja okončana utovarivanjem materijala i alata u automobil okrivljenih, dok se za drugu radnju optužuje samo okrivljeni AA rečima:“kada je AA prinudio oštećenog DD da mu na štetu imovine oštećenog GG preda ključeve automobila marke „Opel“ i na štetu svoje imovine mobilni telefon marke „Nokia“ sa karticom, a oštećenog GG prinudio da mu na štetu svoje imovine preda mobilni telefon marke „Soni erikson“ sa karticom“. Po oceni branioca, na ovaj način se zaključuje da je tužilac za radnju oduzimanja mobilnih telefona i automobila optužio samo okrivljenog AA a ne i okrivljenog BB, za kojeg nije opisana nijedna radnja izvršenja, pa je sud oglašavanjem okrivljenog BB krivim za navedenu radnju, prekoračio optužbu u odnosu na njega. Pored toga, u optužnici nije navedeno kojom radnjom je okrivljeni AA prinudio oštećene na predaju ključeva od kola i mobilnih telefona odnosno da li je to učinio primenom sile ili pretnjom. Uz to, drugostepeni sud je samoinicijativno uveo opis primene sile i pretnje koje se odnose na radnju prinuđivanja oštećenih da okrivljenom AA predaju materijal i alat koji su ukrali iz servisa, čime je Apelacioni sud u Nišu izašao iz okvira člana 420. ZKP, dodajući opis prinude koju javni tužilac nije konkretizovao i dodaje da su u izvršenju radnje prinuđivanja za mobilne telefone i ključeve automobila učestvovali i okrivljeni BB i VV.

Branilac još obrazlaže stoj stav da se radi o odvojenim radnjama i time da je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela a ne jednog, te još istakao da iz opisa radnje u optužnici ne proizilazi da je krivično delo izvršeno u nameri da se okrivljenima pribavi protivpravna imovinska korist, već da je sud sam uneo ovo subjektivno obeležje, čime je takođe prekoračio optužbu.

Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu Kt.br.1280/06 od 06.06.2006.godine okrivljenima AA i BB je stavljeno na teret da su „dana 04.04.2006.godine u Nišu, u nameri da AA pribave protivpravnu imovinsku korist, po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama silom i pretnjom, prinudili oštećenog GG i oštećenog DD iz ..., da im na štetu svoje imovine predaju stvari u vrednosti od 90.000.00 dinara. na taj način što su najpre u kancelariji okr. AA u ul. ... br. .., okupili pored AA, BB, VV zvani „VV1“ i sada pokojni ĐĐ zvani „ĐĐ1“, kada je okr. AA pozvao ošt. GG da iz radionice u prizemlju u kojoj je angažovan kao radnik dođe u kancelariju na spratu, a zatim u prisustvu ovih lica optužio ošt. GG da ga potkrada, a kada je ovaj to negirao i pravdao se, prekidao ga rečima „ćuti oćeš da te razbijemo", a zatim naredio ošt. GG da ih sve zajedno odvede do garaže za koju je prethodno čuo da je oštećeni iznajmio i uputio reči „Ko zna šta si ti sve moje ukrao, vodi nas u garažu", pa je u vozilo marke „Ford škorpion" ušao okr.VV, koji je sa umišljajem pomogao okr.AA i BB u izvršenju krivičnog dela iznuda iz čl.214 stav 1. KZ, na taj način što je stavio na raspolaganje svoje vozilo okr. AA i prevezao ošt. GG dok u vozilo marke „Audi A8", ušli ĐĐ, BB i AA, da bi u ul. ..., gde se nalazila iznajmljena garaža ošt. GG, okr. AA mu se obratio rečima .,ovo je sada sve moje", a zatim naredio da pozove svog brata, te je ošt.GG uplašen ponašanjem AA u prisustvu okr, VV i BB i sada pok. ĐĐ, znajući da su njihove pretnje ozbiljne iz straha za svoj život pozvao brata, ošt. DD koji je ubrzo došao, a zatim mu je prišao okr, AA uhvatio za ruku udario nekoliko šamara i uveo u garažu „a za go vreme sada pok. ĐĐ držeći revolver uperio isti u ošt. DD uputivši reči pretnje ošt. GG „oćeš da ti sad ubijemo burazera" a okr. BB uzeo motku dužine 1,5 metara i obratio se okr. AA rečima ..Jel će da ih bijemo", na šta je ošt.GG iz straha za svoj život i život svog brata pristao da na štetu svoje imovine preda robu i alat, i to 2 plinske boce od 55 i 65 litara, 3 raspršivača marke „Lovetor“ i „Sekvent" plinski uređaj i sav alat, a koju robu su po nalogu okr.AA, VV i BB utovarili u vozilo marke „Ford škorpion" kada je AA prinudio ošt. DD da mu na štetu imovine GG preda ključeve od putničkog motornog vozila „Opel ometa dijamantla potom na štetu svoje imovine preda telefon marke „Nokia 210". sa karticom 064/.., a ošt. GG prinudio da mu na štetu svoje imovine preda mobilni telefon marke „Soni erikson K700" sa karticom br.064/..., a zatim zapretio oštećenima da događaj ne prijavljuju policiji, jer će u suprotnosti da im pobiju celu familiju, dok je za to vreme sada pok. ĐĐ otključao vozilo „Opel omega", pretresao i iz istog oduzeto antiradar uređaj marke „Kobra" vlasništvo ošt. GG, nakon čega su se odvezli sa lica mesta“, čime su okrivljeni AA i okrivljeni BB izvršili po dva krivična dela izn da iz čl.214 st.1. KZ, kao saizvršiocn u vezi čl.33 KZ, a okrivljeni VV jedno krivično delo iznuda iz čl.214. st.1. KZ u pomaganju u vezi čl.35 KZ,

U izreci presude Osnovnog suda u Nišu K.br.599/21 od 14.09.2022.godine je navedeno da su „dana 04.04.2006.godine u Nišu, okrivljeni AA i BB u nameri da AA pribave protivpravnu imovinsku korist, po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama silom i pretnjom. prinudili oštećenog GG i oštećenog DD iz ..., da im na štetu svoje imovine predaju stvari u vrednosti od 90.000.00 dinara. na taj način što su najpre u kancelariji okr. AA u ul. ... br. .., okupili pored AA, BB, VV zvani „VV1“ i sada pokojni ĐĐ zvani „ĐĐ1“, kada je okr. AA pozvao ošt. GG da iz radionice u prizemlju u kojoj je angažovan kao radnik dođe u kancelariju na spratu, a zatim u prisustvu ovih lica optužio ošt. GG da ga potkrada, a kada je ovaj to negirao i pravdao se, prekidao ga rečima „ćuti oćeš da te razbijemo", a zatim naredio ošt. GG da ih sve zajedno odvede do garaže za koju je prethodno čuo da je oštećeni iznajmio i uputio reči „Ko zna šta si ti sve moje ukrao, vodi nas u garažu", pa je u vozilo marke „Ford škorpion" ušao okr.VV, koji je sa umišljajem pomogao okr.AA i BB u izvršenju krivičnog dela iznuda iz čl.214 stav 1. KZ, na taj način što je stavio na raspolaganje svoje vozilo okr.AA i prevezao ošt. GG dok u vozilo marke „Audi A8", ušli ĐĐ, BB i AA, da bi u ul. ..., gde se nalazila iznajmljena garaža ošt. GG, okr. AA mu se obratio rečima .,ovo je sada sve moje", a zatim naredio da pozove svog brata, te je ošt.GG uplašen ponašanjem AA u prisustvu okr, VV i BB i sada pok. ĐĐ, znajući da su njihove pretnje ozbiljne iz straha za svoj život pozvao brata, ošt. DD koji je ubrzo došao, a zatim mu je prišao okr, AA uhvatio za ruku udario nekoliko šamara i uveo u garažu „a za go vreme sada pok. ĐĐ držeći revolver uperio isti u ošt. DD uputivši reči pretnje ošt. GG „oćeš da ti sad ubijemo burazera" a okr. BB uzeo motku dužine 1,5 metara i obratio se okr. AA rečima ..Jel će da ih bijemo", na šta je ošt.GG iz straha za svoj život i život svog brata pristao da na štetu svoje imovine preda robu i alat, i to" 2 plinske boce od 55 i 65 litara, 3 raspršivača marke „Lovetor“ i „Sekvent" plinski uređaj i sav alat, a koju robu su po nalogu okr.AA, VV i BB utovarili u vozilo marke „Ford škorpion" kada je AA prinudio ošt. DD da mu na štetu imovine GG preda ključeve od putničkog motornog vozila „Opel ometa dijamantla potom na štetu svoje imovine preda telefon marke „Nokia 210". sa karticom 064/..., a ošt. GG prinudio da mu na štetu svoje imovine preda mobilni telefon marke „Soni erikson K700" sa karticom br.064/..., iz kojih je izvadio kartice navedenih brojeva vratio oštećenima, a telefone predao svom sinu, a zatim zapretio oštećenima da događaj ne prijavljuju policiji, jer će u suprotnosti da im pobiju celu familiju, dok je za to vreme sada pok. ĐĐ otključao vozilo „Opel omega dijamant", pretresao i iz istog oduzeto antiradar uređaj marke „Kobra" vlasništvo ošt. GG, nakon čega su se odvezli sa lica mesta“, čime su okrivljeni AA i okrivljeni BB izvršili po dva krivična dela iznuda iz čl.214 st.1. KZ, kao saizvršiocn u vezi čl.33 KZ, a okrivljeni VV jedno krivično delo iznuda iz čl.214. st.1. KZ u pomaganju u vezi čl.35 KZ,

U izreci presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/23 od 05.07.2023.godine je navedeno da su okrivljeni AA i BB „dana 04.04.2006 godine u Nišu, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, u nameri da optuženom AA pribave protivpravnu imovinsku korist, po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama, silom i pretnjom prinudili oštećenog GG da preda na štetu svoje imovine mobilni telefon marke „Soni erikson K700" sa karticom br.064/... u vrednosti od 24.694,56 dinara i oštećenog DD iz ..., da im na štetu svoje imovine preda stvar mobilni telefon marke Nokia „7210" u vrednosti od 3.482,98 dinara, na taj način što je nakon rasprave sa GG u kancelariji AA u ulici ... optuženi AA naredio GG da pozove svog brata oštećenog DD da dođe u garažu u ulici ..., te je GG uplašen ponašanjem optuženog AA, u prisustvu optuženih VV i BB i sada pok. ĐĐ, znajući da su njihove pretnje ozbiljne, iz straha za svoj život pozvao brata oštećenog DD koji je ubrzo došao, a zatim je GG prišao optuženi AA, uhvatio ga za ruku udario nekoliko šamara i uveo u garažu, a za to vreme sada pok. ĐĐ držeći revolver uperio isti u oštećenog DD uputivši reči pretnje ošt. GG „Oćeš da ti sad ubijemo burazera“ a potom je optuženi BB uzeo motku dužine 1,5 metara i obratio se optuženom AA rečima „Jel će da ih bijemo", kada je AA prinudio oštećenog DD da mu na štetu svoje imovine preda telefon marke „Nokia 210". sa karticom 064/..., a potom oštećenog GG prinudno da mu preda na štetu svoje imovine mobilni telefon marke „Soni srikson K700" sa karticom br.064/..., iz kojeg je izvadio karticu navedenog broja i vratio je oštećenom GG, a telefon predao svom sinu, a zatim zapretio oštećenima GG i DD da događaj ne prijavljuju policiji. jer će u suprotnom da im pobiju celu familiju, nakon čega su se odvezli sa lica mesta, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni da je isto zabranjeno, čime su optuženi AA i optuženi BB izvršili po jedno krivično delo iznuda iz čl.214 st.1. KZ, kao saizvršioci u vezi čl. 33 KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci pravnosnažne presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koja su optužena i to okrivljenih AA i BB (subjektivni identitet) i dela koja su predmet optužbe i to krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnih dela u izreci prvostepene i drugostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnom aktu.

Pored navedenog, u optužnom aktu je okrivljenima AA i BB stavljeno na teret da su prema oštećenima GG i DD izvršili po dva krivična dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a kako su i osuđeni prvostepenom presudom. Drugostepenom presudom je preinačena prvostepena presuda pa su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su izvršili po jedno krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 33. KZ, s tim da je drugostepeni sud zadržao opis načina izvršenja prinudom drugoga da nešto učini na štetu svoje ili tuđe imovine, koji je već bio označen u optužbi kao način izvršenja oba krivična dela, koja su im stavljna na teret. Na taj način nije došlo do narušavanja identiteta optužnog akta, niti do povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje. U činjeničnom opisu izreke presude nisu dodate nove radnje okrivljenih, već su iste precizirane prema utvrđenom činjeničnom stanju, niti je povećana kriminalna količina radnji krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, niti su okrivljeni zbog navedenih izmena stavljeni u nepovoljniji položaj. Sud je ocenio kao neosnovane i navode branioca u delu gde tvrdi da je prekoračena optužba, sa obrazloženjem da je tužilac za radnju oduzimanja mobilnih telefona i automobila optužio samo okrivljenog AA a ne i okrivljenog BB, za kojeg nije opisana nijedna radnja izvršenja, iz razloga što je tužilaštvo okrivljenom BB kao i okrivljenom AA stavilo na teret izvršenje dva krivična dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, dok je u izreci drugostepene presude u delu u kom je oglašen krivim, navedeno da je okrivljeni BB uzeo motku dužine 1,5 metara i obratio se optuženom AA rečima „Jel će da ih bijemo", kojom pretnjom je prouzrokovao strah kod oštećenih, da bi ih prinudio na predaju stvari. Obzirom da su iste radnje okrivljenog BB opisane u optužnom aktu, to nema povrede identiteta optužbe, niti njenog prekoračenja.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zoran Krstić zatim ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, odnosno da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, iz razloga što Apelacioni sud u Nišu u opisu dela zbog kojeg oslobađa svu trojicu okrivljenih, koje se odnosi na oduzimanje materijala i alata za ugradnju plinskih uređaja u automobile, izostavio primenu sile prema oštećenom DD, kao i pretnje pištoljem od strane ĐĐ i drvenom notkom od strane okrivljenog BB, pa na taj način nije odlučeno o predmetu optužbe, već suprotno, ove pretnje unosi kod opisa druge radnje oduzimanja mobilnih telefona.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, ukazuje da je u izreci drugostepene presude pod tačkom II) izostavljen opis primene sile, koji je bio naveden u optužnom aktu. Imajući u vidu da je u ovom delu sud okrivljenog oslobodio od optužbe, to su ovakvi navodi zahteva podneti na štetu okrivljenog, a kako je branilac ovlašćen da podnese zahtev isključivo u korist okrivljenog, to je u ovom delu zahtev ocenjen kao nedozvoljen, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da krivično delo za koje se okrivljeni goni, nije krivično delo, branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević ističe da se osuđujući deo presude odnosi na navodni događaj iz aprila meseca 2006.godine i to je događaj koji prethodi onome iz maja meseca za koji je okrivljeni AA oslobođen od optužbe, a drugostepeni sud u izreci presude, u osuđujućem delu uopšte uopšte ne opisuje i ne konkretizuje radnju krivičnog dela iznude u odnosu na okrivljenog AA, jer u njegovim radnjama nisu ostvareni elementi navedenog dela. Branilac još navodi da se iz izreke presude ne vidi kojim rečima je AA uputio pretnju i kojom radnjom je prinudio oštećene GG i DD da nešto preduzmu na štetu svoje imovine, iz čega proizilazi da sila i pretnja nisu konkretizovane kroz radnje i reči, već su te radnje opisane samo za pokojnog ĐĐ, koji je navodno držao pištolj. Na kraju, branilac zaključuje da navodna pretnja da se ne prijavljuje događaj, sledi nakon predaje telefona, a sila i pretnja moraju prethoditi radnji oštećenih kojom oni nešto čine na štetu svoje imovine, a ne naknadno.

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude su opisani svi, kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ, kako u odnosu na okrivljenog BB, tako i u odnosu na okrivljenog AA, jer je u izreci presude navedeno da su okrivljeni, kao saizvršioci, postupali po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama, tako što su silom i pretnjom prinudili oštećene da im predaju stvari na štetu svoje imovine. U izreci presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.5/2023 od 05.07.2023.godine precizno su opisane radnje koje su okrivljeni AA i BB učinili u smislu realizovanja pretnji, čime su ostvarili svoju nameru da im oštećeni, u strahu, predaju stvari koje su od njih tražili.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog BB-advokat Miroslav Todorović ističe da je okrivljeni dana 04.09.2016.godine lišen slobode u Republici Albaniji radi izvršenja kazna zatvora u trajanju od četiri godine, izrečene pravnosnažnim presudama Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1118/14, odnosno Višeg suda u Nišu K.br.181/13, pa je izvršena ekstradicija dana 30.11.2016.godine, koja je po oceni branioca izvršena isključivo radi izvršenja navedenih presuda. Branilac ukazuje na odredbu člana 38. stav 2. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojom je propisano da, ako lice bude izručeno, protiv njega se može pokrenuti krivični postupak, odnosno izvršiti krivična sankcija samo za krivično delo za koje je odobreno izručenje, osim ako se tog prava odrekao. Imajući navedeno u vidu, po oceni branioca, nakon izvršene ekstradicije nije bilo moguće krivično gonjenje okrivljenog BB po optužnici OJT u Nišu Kt.br.1280/06 od 05.09.2006.godine.

Isti navodi zahteva, bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog BB- advokata Miroslava Todorovića, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je kao drugostepeni sud, ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani devetnaest, stav četiri svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, ukazujući na pravilnost odluke prvostepenog suda, a koje i Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne. Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 14. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći kojom je određeno u stavu 1. da ako izručenje bude dozvoljeno, izručeno lice ne može da bude krivično gonjeno, podvrgnuto izvršenju krivične sankcije ili izručeno trećoj državi za krivično delo izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet izvršenja. Stavom 2. tačka 1) istog člana je propisano da se uslovi iz prvog stava neće primeniti ako se izručeno lice izričito odreklo garancije iz stava 1. ovog člana i stavom 2. tačka 2) da ako izručeno lice, iako je imalo mogućnosti, nije napustilo terotoriju države kojoj je izručeno u roku od 45 dana od dana uslovnog otpusta ili izvršene krivične sankcije, ili ako se vratilo na teritoriju te države.

I po nalaženju Vrhovnog suda, nije učinjena povreda zakona iz razloga što je od strane prvostepenog i drugostepenog suda pravilno primenjena odredba člana 14. stav 2. tačka 2) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojim je predviđen izuzetak od opšteg pravila da se ne može krivično goniti lice koje je izručeno u odnosu na krivično delo izvršeno pre izručenja, jer je okrivljeni ispunio navedeni uslov, pošto nakon četrdeset pet dana od izvršenja krivične sankcije nije napustio teritoriju Republike Srbije kojoj je izručen.

Iako je branilac okrivljenog BB-advokat Miroslav Todorović u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva, branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, pa po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da se u radnjama okrivljenih stiču elementi krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. KZ, a ne krivičnog dela iznuda iz člana 214. KZ, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Zoran Krstić osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, navodeći da iz dokaza proizilazi da je okrivljeni AA oduzeo mobilne telefone, a ne da je prinudio oštećene da ih predaju, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

U delovima zahteva u kojima ukazuju, i to obranilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Kovačević na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i branilac okrivljenog BB-advokat Miroslav Todorović na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isti osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić