Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 4509/2013 od 15.10.2013. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog P.Č., advokata M.T i presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 10K br. 3578/2013 od 06.06.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. P.Č., advokat MT, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 1., 2. i 3. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud po sprovedenom postupku, primenom člana 423. tačka 2. ZKP oslobodi okrivljenog P.Č. optužbe za krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ ili da preinači pobijane pravnosnažne presude primenom instituta nepodobnog pokušaja iz člana 31. KZ i oslobodi ga od kazne, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.Č., advokata M.T., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su u obrazloženju prethodno donete prvostepene presude (K.br. 5802/12 od 14.01.2013.godine), koja je ukinuta po službenoj dužnosti, inkriminisane radnje okrivljenog kvalifikovane kao krivično delo iz člana 214. stav 1. KZ, pa da je, s obzirom da se javni tužilac nije žalio na tu presudu, pobijanim pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 382. primenjenog ZKP koja zabranjuje izmenu u ponovljenom postupku pravne kvalifikacije dela na štetu okrivljenog i time učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9. istog zakonika.

Prednji navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se označene pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba postupka koja je predviđena i u članu 438. stav 1. tačka 10. u vezi sa članom 453. sada važećeg ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Shodno odredbi člana 604. stav 1. sada važećeg ZKP, zakonitost prvostepene presude donete pre početka primene tog zakonika (01.10.2013.godine), a povodom navedene povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a prethodno i u žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, ocenjuje se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP). Ocenjujući s tim u vezi žalbene navode branioca okrivljenog o povredi zabrane preinačenja na štetu okrivljenog drugostepeni sud je u svojoj presudi, na strani 3. stav prvi (poslednja rečenica), za tu ocenu dao pravilne razloge koje prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje, bez njihovog ponavljanja.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP), navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati-tajno snimljenim telefonskim razgovorima između ošt. V.M. i okrivljenog, uz nedozvoljenu asistenciju policijskih organa. Ovo iz razloga što navedeni dokaz nije izveden ni korišćen u postupku, isti se i ne pominje u prvostepenoj presudi kao izvedeni dokaz (strana 14. prvostepene presude) i na njemu se ne zasniva presuda, već su činjenice koje se tiču ostvarene telefonske komunikacije oštećenog i okrivljenog od 23.07.2012. godine putem označenih telefonskih brojeva (koju je oštećeni snimio telefonom), prema razlozima na strani 48. stav poslednji i strani 49. stav prvi i drugi prvostepene presude, utvrđene na osnovu listinga o toj telefonskoj komunikaciji pribavljenog po naredbi istražnog sudije i saglasnih iskaza oštećenog i okrivljenog, kako o samoj ostvarenoj komunikaciji, tako i o sadržini razgovora.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP (član 369. tačka 3. ranije važećeg ZKP), u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, branilac okrivljenog u zahtevu ponavlja navode iz žalbe koju je podneo protiv prvostepene presude, da radnjama okrivljenog nisu ostvarena obeležja krivičnog dela iznude iz člana 214. KZ, već eventualnog krivičnog dela prinude iz člana 135. KZ ili nekog drugog krivičnog dela, jer je osnovno obeležje krivičnog dela iznude pribavljanje protivpravne imovinske koristi, što traženje povraćaja svog novca od oštećenog nije i osim toga, da ne može biti reči o krivičnom delu iznude, jer u konkretnom slučaju nema oštećenog lica ni štete, budući da novac koji je okrivljenom predao ošt. V.M. nije njegovo vlasništvo, kao i da je trebalo primeniti odredbu člana 31. KZ o nepodobnom pokušaju, jer okrivljeni nije ni u jednom trenutku bio u posedu tog novca.

Ocenjujući žalbene navode branioca okrivljenog u vezi sa ovom povredom zakona, drugostepeni sud je na strani 4. stav poslednji i strani 5. stav prvi drugostepene presude, za svoju ocenu istih kao neosnovanih i ocenu o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji u prvostepenoj presudi inkriminisanih radnji okrivljenog, opisanih u izreci i isto tako utvrđenih u obrazloženju prvostepene presude kao krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214. stav 2. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 30. KZ, dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i shodno članu 491. stav 2. ZKP na iste upućuje, bez njihovog ponavljanja.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP (član 368. stav 1. tačka 11. ranije važećeg ZKP) ukazujući na nerazumljivost izreke prvostepene presude, a ističe i druge nedostatke izreke i obrazloženja te presude- protivrečnost izreke samoj sebi i razlozima, odsustvo razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, nejasnost datih razloga i protivrečnost istih sa sadržinom isprava i zapisnika o iskazima svedoka, koji nedostaci su predviđeni kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka u članu 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Takođe branilac osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi u pogledu prinude primenjene od strane okrivljenog prema ošt. V.M. i ukazuje na propust suda da otkloni protivrečnosti u kazivanju oštećenog.

Međutim, ni jedan od tih navoda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, po kojem okrivljeni, odnosno njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je predmetni zahtev u navedenom delu nedozvoljen.

U zahtevu branioca okrivljenog ističe se i da je iz nedozvoljenog korišćenja tajno snimljenog razgovora oštećenog i okrivljenog proisteklo prekoračenje optužbe unošenjem novih radnji o telefonskoj komunikaciji oštećenog i okrivljenog, ali se ne precizira o kojim konkretno radnjama unetim u izreku presude je reč, a koje ne sadrži optužba, pa u ovom delu zahtev nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. u vezi sa članom 485. stav 4. i člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                             Janko Lazarević, s.r.