Istom presudom, prema okrivljenima Marku Dodiću, BB i AA na osnovu člana 87. stav 1. i člana 246. stav 8. KZ izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bliže navedenih u izreci te presude.

Navedenom presudom obavezani su okrivljeni Marko Dodić, BB i VV da plate paušalni iznos sudu od po 15.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka za izvršena veštačenja ukupan iznos od 21.000,00 dinara, svaki okrivljeni po 7.000,00 dinara, troškove krivičinog postupka nastale pred Višim javnim tužiocem u Vranju i to okrivljeni Marko Dodić iznos od 46.850,00 dinara, okrivljeni AA iznos od 4.850,00 dinara, a okrivljeni BB iznos od 13.850,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja na osnovu odredbe člana 261, 262. i 264. ZKP Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 610/23 od 23.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Marka Dodića i okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Vranju K 4/22 od 16.05.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić, zbog povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2), člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) do 10) i stav 2. tačka 1) i 2), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 1, 3. i 4. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

- branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Marina Jovanović Bajović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i osuditi ga na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara uz uračunavanje vremena provedenog na zadržavanju i u pritvoru, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti;

- branilac okrivljenog AA, advokat Vuk Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 3), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj;

Zahtevi za zaštitu zakonitosti je branilaca okrivljenih Marka Dodića, advokata advokata Marine Jovanović Bajović i branioca okrivljenog AA, advokata Vuka Nikolića su nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da zapisnik sačinjen pred PU Vranje od 23.06.2020. godine o saslušanju okrivljenog BB kao i odbrana ovog okrivljenog, ne predstavlja zakonit dokaz, jer sud tokom postupka nije utvrdio da li je ovaj okrivljeni priveden u cilju informativnog razgovora ili u svojstvu okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela ili je u policiju došao po pozivu. Okrivljenom BB pre davanja iskaza nisu saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP, kao i prava iz člana 69. stav 1. ZKP, čime nije ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP (između ostalog pravo da se brani uz stručnu pomoć izabranog branioca ili ukoliko ga ne izabere, uz pomoć branioca po službenoj dužnosti). U zahtevu se dalje navodi da je okrivljeni BB tokom postupka tvrdio da je iskaz u policiji dao pod prinudom i da je nateran da da tu izjavu, da se kritičnom prilikom uplašio zbog hapšenja, da je imao napade zbog kojih se ne seća šta je rekao u policiji, da je njegov branilac došao kasnije i da ne zna šta je potpisao zbog navedenih napada, da mu je policija pretila i da je primenjivala silu, kao i da je diktirala zapisnik, dok se branilac ovog okrivljenog adv. Vlada Vuković, tokom postupka izjasnio da nije prisustvovao saslušanju okrivljenog u policiji, da nije imao poverljiv razgovor sa okrivljenim, da nije prisustvovao ni jednoj radnji saslušanja, već samo potpisivanju zapisnika koji je već bio spreman od strane policijskih službenika, pa iz navedenih razloga, taj dokaz nije pribavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, zbog čega se na njemu ne može zasnivati presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je osumnjičeni BB saslušan pred MUP DP Odeljenje kriminalističke policije u Vranju na zapisniku PU br. 1088/20 od 23.06.2020. godine, koji je sačinjen na osnovu člana 232. stav 1. u vezi člana 289. stav 4. ZKP, da je u skladu sa članom 289. stav 3. ZKP obavešten Javni tužilac u Vranju, Danijela Trajković koja je poverila saslušanje policiji, da je osumnjičeni BB pristupio po pozivu, da se izjasnio da razume srpski jezik, da je saslušanju prisustvovao branilac advokat Vlado Vuković, koga je Viši javni tužilac u Vranju, Danijela Trajković angažovala, da je osumnjičeni pristao da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti koga je Viši javni tužilac u Vranju angažovao, da je na osnovu člana 68. ZKP osumnjičeni poučen o svojim pravima u preistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu, da je osumnjičenom saopšteno da je u predistražnom postupku osumnjičen da je učinio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, na taj način što je dana 23.06.2020. godine oko 16,30 u ... od lica Dodić Marka iz ... za novčani iznos od 2.000,00 dinara neovlašćeno kupio jedno PVC pakovanje u kome se nalazila opojna droga marihuana u količini 2,87 grama, da je osumnjičeni izjavio da razume koje radnje krivičnog dela su mu stavljene na teret, da je osumnjičenom BB omogućen poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti koga je angažovalo Više javno tužilaštvo u Vranju, koji je nadziran samo gledanjem, ali ne i slušanjem i da je taj razgovor trajao 15 minuta, kao i da je osumnjičeni na pitanje da se izjasni o svojim pravima, kao i o tome da li želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja odgovorio da želi da odgovara na postavljena pitanja, nakon čega je izneo svoju odbranu, a na osnovu člana 235. stav 1. ZKP, osumnjičeni BB i njegov branilac su upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik, da zahtevaju da im se pročita zapisnik, na šta su osumnjičeni i njegov branilac izjavili da nemaju primedbe, pa je zapisnik i od strane osumnjičenog i od strane branioca, ovlašćenog službenog lica i zapisničara i potpisan.

U spisima predmeta nalazi se i pouka o pravima osumnjičenog lica po članu 289. stav 1. i 2. u vezi člana 68. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP sačinjena od MUP DP, Policijska uprava Vranje, Odeljenje kriminalističke policije pod brojem KU 631/20 od 23.06.2020. godine koja je uručena osumnjičenom licu BB i koji je navedeno pismeno svojeručno potpisao.

Po nalaženju Vrhovnog suda, zapisnik o saslušanju osumnjičenog BB sačinjen pred PU Vranje dana 23.06.2020. godine predstavlja dokaz koji je u svemu izveden u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da je ovaj okrivljeni pristupio po pozivu i, na način propisan zakonom, poučen o svojim pravima, angažovan mu je branilac po službenoj dužnosti, koga je prihvatio, omogućen mu je poverljiv razgovor sa braniocem, odbranu je izneo u pristvu branioca, zapisnik je bez primedbi potpisan od strane okrivljenog i branioca, a na zapisniku nije konstatovano da je okrivljeni imao bilo kakve napade, niti da je bio pod prinudom, uručeno mu je pismeno o pravima osumnjičenog lica, koje je takođe svojeručno potpisao, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud u obrazloženju presude kao dokaz naveo i Izveštaj o rezultatima primene posebne dokazne radnje tajni nadzor i snimanje komunikacija i trajno praćenje i snimanje za lica Marka Dodića koji je dostavljen dana 16.09.2020. godine, a da na glavnom pretresu nije izdvojio izveštaj PU Vranje 03.18.2.1.2“SP“ br. 112/20 od 16.09.2020. godine u smislu odredbe člana 170. ZKP, pa se isti ne može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku i na njemu se ne može zasnivati sudska odluka, te je i na navedeni način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Prema zapisniku o glavnom pretresu koji je održan pred Višim sudom u Vranju u predmetu K 4/22 dana 08.05.2023. godine (na strani 7. stav 8. zapisnika o glavnom pretresu) sud je na saglasan predlog stranaka pristupio čitanju spisa i u stavu 9. na istoj strani i na strani 8. stav 1. pročitao dokaze izvedene tokom ovog krivičnog postupka, s tim da iz navedenog zapisnika proizilazi da izveštaj PU Vranje 03.18.2.1.2“SP“ br. 112/20 od 16.09.2020. godine koji se odnosi na rezultate primene posebne dokazne radnje tajni nadzor i snimanje komunikacije i tajno praćenje i snimanje za lice Marka Dodića, nije pročitan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da dokaz na koji se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića nije ni izveden na glavnom pretresu, zahtev je i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da u konkretnom slučaju ne postoji naredba suda za pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi i koje se može obaviti uz pomoć stručnih lica-forenzičara za elektronsku obradu podataka, a imajući u vidu da veštak elektro struke nije posedovao licencu stručnog lica - forenzičara za elektronsku obradu podataka, a samom veštačenju nisu prisustvovali branioci okrivljenih, niti su obavešteni o vremenu i danu veštačenja, postupljeno je suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, zbog čega navedeni dokaz nije izveden u skladu sa zakonom i na njemu se ne može zasnivati presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Više javno tužilaštvo u Vranju dana 11.08.2020. godine donelo naredbu pod brojem Kti 33/20, na osnovu člana 113, 114. stav 2, 117. stav 1, 118, 120. i člana 135. ZKP, da se izvrši veštačenje – uvid u sadržaj mobilnog telefona oduzetog od Dodić Marka marke „HUAWEI P20“ crne boje sa karticom ... sa imej brojem ... i marke „HUAWEI Honor 8“ crne boje sa karticom ... sa imej brojem ... i ... i od okrivljenog AA marke „iPhone 7“ crne boje sa sim karticom ... imej broja ... radi utvrđivanja sadržaja telefonske komunikacije i SMS poruka za period od 20.06.2020. godine do 07.08.2020. godine, da je za veštaka određen stalni sudski veštak Predrag Marić iz ..., diplomirani inženjer elektrotehnike i da će veštak telefone preuzeti u pisarnici ovog tužilaštva, uz opomenu navedenom stalnom sudskom veštaku da za njega važi zakletva koju je položio i uz upozorenje da je davanje lažnog nalaza i mišljenja krivično delo, kao i da činjenice koje je saznao prilikom veštačenja predstavljaju tajnu. U naredbi je navedeno da je veštak dužan da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznose nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke i veštine, da veštak ima pravo da od strane organa postupka i stranaka traži i dobije dopunska razjašnjenja i razgleda predmete i razmatra spise, da predlaže da se prikupe dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja i da prilikom uviđaja ili druge dokazne radnje predloži da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje daje izjavu postave određena pitanja, a da je veštačenje dužan da obavi u roku od 7 dana, s tim da je u slučaju da zbog težine veštačenja i drugih okolnosti nije u mogućnosti da predmetno veštačenje obavi u ostavljenom roku, dužan da o tome pisanim putem i na vreme obavesti zamenika tužioca, da svoj nalaz i mišljenje dostavi u pisanoj formi u pet primeraka u roku od 8 dana i da troškovi veštačenja padaju na teret budžetskih sredstava Višeg javnog tužilaštava u Vranju. Postupajući po navedenoj naredbi, veštačenje je i obavljeno i dostavljeno sudu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, po navedenoj naredbi Višeg javnog tužilaštava u Vranju sprovedena je dokazna radnja uviđaj stvari propisana odredbom člana 135. ZKP uz pomoć stručnog lica i veštačenje je povereno stalnom sudskom veštaku inženjeru elektronske struke koji je uredno položio zakletvu i upozoren na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja, pa je navedeni dokaz u svemu izveden u skladu sa zakonom. Kako se u konkretnom slučaju nije ni sprovodila dokazna radnja pretresanje propisana odredbom člana 152. stav 3. ZKP, kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića ukazuje, zahtev je i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su policijski službenici izvršili pregled okrivljenih i putničkog motornog vozila okrivljenog AA koji pretres je obavljen u prostorijama PU Vranje bez naredbe suda, kom pregledu nije prisustvovao okrivljeni Marko Dodić, niti njegov branilac, a ovlašćena službena lica nisu o preduzimanju mere iz člana 286. stav 2. i 3. ZKP obavestili javnog tužioca (član 286. stav 4. ZKP), pa je i navedena radnja oduzimanje predmeta –marihuane, obavljena suprotno zakonu, jer je proistekla iz prethodne nezakonite radnje policije-pa su i potvrda o oduzetim predmetima, ali i obavljeno biloško-fizičko-hemijsko veštačenje supstanci koje su policijski službenici oduzeli nezakoniti dokazi na kojima se ne može zasnivati presuda, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta MUP DP, Policijska uprava Vranje – Odeljenje kriminalističke policije, Odsek za operativnu forenziku broj KT 407-683/20 broj upisnika KU 631/20 od 07.08.2020. godine proizilazi da je dana 07.08.2020. godine u prostorijama PU Vranje – garaža izvršena forenzička obrada vozila marke „Citroen“, reg. oznaka ..., kao i pronađenih predmeta u istom, da je na licu mesta izvršeno i pronalaženje, pakovanje i izuzimanje tragova predmeta po predmetu KU 631/20 za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, te da su izdvojeni tragovi pod brojem od 1 do 6, bliže navedeni u tom izveštaju.

Odredbom člana 50. stav 1. Zakona o policiji propisano je da, radi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, policijski službenici mogu, pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja, da prikupljaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj.

Imajući u vidu da je navedeni izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta i pregled vozila obavljen pre donošenja Naredbe o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštava u Vranju, po nalaženju Vrhovnog suda, policija je u konkretnoj situaciji preduzela radnju policijskog opažanja i opserviranja propisanu odredbom člana 50. stav 1. Zakona o policiji, pa kako se u konkretnom slučaju radilo o pregledu vozila, a ne o pretresu vozila koje je regulisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku, navedeni dokaz je izveden u skladu sa zakonom, a dokazi proistekli iz navedenog pregleda – forenzičke obrade vozila, predstavljaju zakonite dokaze, dok su suprotni navodi zatheva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se presude zasnivaju na audio snimcima telefonskih razgovora i transkriptima istih, a koji dokazi su pribavljeni na nezakonit način, suprotno Zakonu o tajnosti podataka, koji predviđa da pristup tajnim podacima, obradi i dostavljanju istih, izuzev sudija mogu imati samo lica koja imaju sertifikat za rad sa tajnim podacima, a kako policijski službenici koji su sprovodili posebnu dokaznu radnju tajni nadzor komunikacije i imali pristup tajnim podacima u momentu njenog sprovođenja nisu posedovali sertifikat za rukovanje i pristup tajnim podacima, kako je to predviđeno Zakonom o tajnosti podataka (što proizilazi iz dopisa kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka) navedeni dokazi su pribavljeni nezakonito, i na njima se ne može zasnivati presuda pa je na i taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Članom 171. stav 1. ZKP propisano je da ako su ispunjeni uslovi iz člana 161. stav 1. i 2. ZKP (uslovi za određivanje posebne dokazne radnje), na obrazloženi predlog javnog tužioca sud može odrediti tajno praćenje i snimanje osumnjičenog radi: 1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu; 2) utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari, a članom 172. stav 1. ZKP, propisano je da posebnu dokaznu radnju iz člana 171. ovog zakonika određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom.

Imajući u vidu da se posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje sprovodi po odredbama ZKP (član 171. do 173.) i da je za sprovođenje navedene posebne dokazne radnje neophodna naredba suda, pitanje posedovanja sertifikata za rukovanje i pristup tajnim podacima policijskih službenika koji sprovode tu dokaznu radnju, nije od uticaja na zakonitost sprovođenja te dokazne radnje u smislu Zakonika o krivičnom postupku, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u izreci prvostepene presude nedostaje bitan elemenat obeležja krivičnog dela, jer delo za koje je okrivljeni osuđen po zakonu nije krivično delo, izreka prvostepene presude ne sadrži deskripciju bilo kakvog činjenja okrivljenog, kao ni činjenica iz kojih bi proizašlo da je okrivljeni na bilo koji način učestvovao u izvršenju krivičnog dela i preduzeo radnje protivpravnim postupanjem, čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni Marko Dodić u vreme i na mestu bliže opisano u toj izreci... u stanju uračunljivosti i sa umiljšajem neovlašćeno prodao psihoaktivnu biljnu supstancu „kanabis“ koja je proglašena za opojnu drogu okrivljenom BB u neto težini od 1,81 grama... za iznos od 2.000,00 dinara... tako što su najpre dogovorili susret, u razgovorima putem mobilnih telefona... a nakon dogovorenog vremena i mesta susreta okrivljeni Marko Dodić je svojim vozilom krenuo u pravcu ... i dolaskom u ... vozilo zaustavio ispred ambulante, gde je okrivljeni BB ušao u vozilo i seo na mesto suvozača i vozilom su se kretali do kuće okrivljenog BB, da bi tokom vožnje okrivljeni Marko Dodić izvršio neovlašćenu prodaju opojne droge biljne supstance „kanabis“ neto težine 1,81 grama okrivljenom BB (opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude) kao i tako što je okrivljeni Marko Dodić u vreme, na način i na mestu u stanju uračunljivosti sa umišljajem neovlašćeno prodao okrivljenom AA psihoaktivnu supstancu „kanabis“ uprakovanu u dva paketića u celofanu, a zatim u paklici cigareta u neto težini 1,48 grama i u paketiću od papira bele boje u neto masi 0,46 grama, tako što je najpre dogovorio susret u razgovorima putem mobilnih telefona... a nakon dogovorenog vremena i mesta okrivljeni AA je vozilom „Citroen C4“ došao do zgrade komunalne policije u ... gde je okrivljeni Marko Dodić ušao u vozilo i zajedno su krenuli prema ulici ..., da bi tokom vožnje okrivljeni Marko Dodić izvršio neovlašćenu prodaju opojne droge - biljne supstance „kanabis“ okrivljenom AA predavši mu jedan paketić u kome se nalazio „kanabis“ u neto težini 1,48 grama upakovan u celofan od cigareta i drugi paketić od belog papira u kome se nalazio „kanabis“ od 0,46 grama za neutvrđeni iznos novca (opisano pod tačkom 2. izreke prvostepene presude), pri čemu je okrivljeni Marko Dodić bio svestan zabranjenosti svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je okrivljeni Marko Dodić oglašen krivim u ovom krivičnom postupku pod tačkom 1. i tačkom 2. izreke prvostepene presude, jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela – da je u stanju uračunljivosti i sa umišljajem svestan zabranjenosti svoga dela i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno prodao psihoaktivnu biljnu supstancu „kanabis“-opojnu drogu okrivljenom BB i okrivljenom AA, u količinama bliže navedenim u izreci te presude i za određeni novčani iznos, pa su suprotni navodi branioca ovog okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) navodima da:

-sud neke odlučne činjenice koje su predmet dokazivanja nije utvrdio, da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, da su saslušani policijski službenici u sovjim iskazima bili kontradiktorni i da nisu dali odgovore na pitanja zbog čega prilikom privođenja okrivljenog BB nisu priveli i okrivljenog Marka Dodića, da sud nije razjasnio iz kojih razloga okrivljenom BB nije oduzet novac koji je imao kod sebe, a radi utvrđenja da li je došlo do kupoprodaje marihuane između okrivljenih BB i Marka Dodića, da niko od svedoka nije video primopredaju droge i novca, da sud nije sproveo dokaz upoređivanjem bioloških tragova uzetih iz brisa i pronađene marihuane kod okrivljenog BB, iz čega proizilazi da sud nije razjasnio činjenicu da li je okrivljeni Marko Dodić izvršio prodaju opojne droge, da policijski službenici nisu sačinili zapisnik o pretresu lica, niti obaveštenje o tome da su izvršili pretres okrivljenog BB, tako da nije utvrđeno na koji način je oduzeta opojna droga od okrivljenog BB, da nije utvrđeno da li je okrivljeni BB prilikom davanja odbrane u policiji imao epileptične napade, da sud nije cenio naredbu sudije za prethodni postupak iz koje se može utvrditi da se na osnovu operativnih saznanja okrivljeni Marko Dodić ne bavi prodajom marihuane, već da u ... nabavlja opojnu drogu, jer je okrivljeni Marko Dodić uživalac marihuane i isključivo je nabavlja za svoje potrebe, da je prvostepeni sud svoju odluku doneo iskljkučivo na iskazu okrivljenog BB, da nije utvrđeno za koju sumu novca je okrivljeni Marko Dodić prodao opojnu drogu okrivljenom AA, da kod okrivljenog Marka Dodića nije pronađen „džoint“, da prvostepeni sud nije cenio izveštaj – nalaz imunohromatografske analize na opijate i tetrahidrokanabiola „marihuane“ 3J3 broj 105 od 10.08.2020. godine iz koga se utvrđuje da se okrivljeni Marko Dodić i AA koristili marihuanu, da nije utvrđeno u kom momentu je kesica marihuane koja je oduzeta od okrivljenog AA dospela u paklicu cigareta „PALL MALL“, a da je prvostepeni sud sasvim pogrešno tumačio telefonske komunikacije koje su vođene između okrivljenog Marka Dodića i AA i iz istih se ne može utvrditi da su okrivljeni bilo kada razgovarali o opojnim drograma ili ugovarali kupoprodaju, kao da nije utvrđena tačna količina marihuane, a ni postojanje umišljaja na strani okrivljenog Marka Dodića.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Nebojša Spasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, međutim, u obrazloženju navedene povrede navodi da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom uzimajući u obzir činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, pa nije pravilno postupio kada nije izrekao odluku o ublažavanju kazne, jer se radi o licu koje nije osuđivano, čime se zahtevom zapravo ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. KZ ne predstavljaju razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića, u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Marka Dodića, Nebojša Spasić u zahtevu navodi i povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 439. tačka 2) i člana 441. stav 3. i 4, bitne povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) do 10), kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, a bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP se uopšte ne odnosi na pobijane presude u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventulane povrede zakona sastoje, budući da se, u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Marka Dodića, advokat Marina Jovanović Bajović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, s obzirom da radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji, koje prema utvrđenom činjeničnom stanju u pobijanim presudama nije izvršio okrivljeni Marko Dodić, već da je ovaj okrivljeni kanabis neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, a da kod njega nije nađen novac ni u jednom od dva kritična događaja, niti je na pakovanjima pronađene droge pronađen DNK ovog okrivljenog. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da kritičnom prilikom nije postojala komunikacija koja se odnosi na prodaju bilo koje psihoaktivne supstance između saokrivljenih, tako da nije došlo do prodaje droge, niti do davanja droge drugom licu, pa je u vezi sa tim, na štetu okrivljenog primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, jer je kritičnom prilikom okrivljeni samo neovlašćeno držao opojnu drogu.

Iako je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Marine Jovanović Bajović podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u obrazloženju navedene povrede ukazuje se na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (člana 440. ZKP), pa je Vrhovni sud podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vuk Nikolić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, uz obrazloženje da je sud nepropisno sastavljen zbog toga što su u odlučivanju o pritvoru okrivljenom i u potvrđivanju optužnice učestvovale sudije Milena Stojević i Dragana Ilić Marković, na koji način se ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, kao ni povreda člana 37. stav 2. ZKP, na koje branilac okrivljenog AA ukazuje, ne predstavljaju zakonom propisane razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojša Spasića odbijen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Nebojše Spasića, kao i zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Dodića, advokata Marine Jovanović Bajović i branioca okrivljenog AA, advokata Vuka Nikolića, odbačeni.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić