Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) i stav 2. ZKP, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva navodi da je po njegovom mišljenju izostalo bilo kakvo zakonito utvrđivanje subjektivnog elementa bića krivičnog dela, odnosno nesporno utvrđivanje direktnog umišljaja kod okrivljenog i da je imao svest da su supstance alprazolam i klonazepam najpre sastavni delovi lekova Ksalol i Rivotril, a potom da isti predstavljaju opojnu drogu. Izneti navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama.

Pored navedenog, branilac osporava i zaključke suda navodeći da je nejasno kako je sud došao do zaključka da je okrivljeni prilikom manipulacije predmetnim lekovima koristio rukavice pa da zato nije pronađen njegov dnk na prethodnom materijalu, te navodi da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe se ističe i povreda zakona u pogledu oduzimanja imovinske koristi iz razloga što su u konkretnom slučaju privremeno oduzeti predmeti od trećeg lica u odnosu na koje je odbačena krivična prijava, a u krivičnom postupku koji se vodio prema okrivljenom od istog oduzeta imovinska korist, na koji način se suštinki ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda odredbe člana 441. stav 2. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Jakića - advokata Marka Popovića ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković