Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Pantović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 702/20 od 06.08.2021. godine i Kž2 1881/21 od 16.09.2021. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedena rešenja tako što će okrivljenom AA dosuditi iznos od 135.000,00 dinara na ime naknade troškova krivičnog postupka i to na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka i žalbe na prvostepeno rešenje iznose od po 22.500,00 dinara, a na ime sastavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti iznos od 90.000,00 dinara, te odrediti isplatu prema specijalnom punomoćju u spisima predmeta.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu Kž1 702/20 od 06.08.2021. godine u stavu II izreke i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1881/21 od 16.09.2021. godine učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. ZKP i Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K.br.359/19 od 10.03.2020. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 702/20 od 03.11.2020. godine) okrivljeni AA na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te je određeno da se od okrivljenog na osnovu člana 535. ZKP oduzima opojna droga marihuana kako je to bliže označeno u izreci presude i određeno je da na osnovu člana 265. ZKP troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Okrivljeni je preko branioca - advokata Bojana Pantovića dana 30.07.2021. godine podneo Apelacionom sudu u Beogradu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nastalih pred tim sudom u ukupnom iznosu od 91.500,00 dinara, u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, Apelacioni sud u Beogradu je u stavu I izreke pobijanog prvostepenog rešenja okrivljenom AA na teret budžetskih sredstava suda dosudio iznos od 46.500,00 dinara na ime nagrade braniocu – advokatu Bojanu Pantoviću za prisustvo na sednici veća Apelacionog suda u Beogradu dana 21.05.2019. godine po zameničkom punomoćju za advokata Milana Vujina, dok je u stavu II izreke pobijanog prvostepenog rešenja odbio zahtev za naknadu troškova na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 30.07.2021. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je da okrivljenom nisu priznati troškovi na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka iz razloga jer sud nalazi da se ne radi o stvarnim i nužnim troškovima koji su u korist odbrane okrivljenog, niti se to može smatrati kao sastavljanje ostalih podnesaka u krivičnom postupku, obzirom da nagrada i nužni izdaci podrazumevaju da je neku radnju advokat preduzeo u cilju uloge branioca, pa se s tim u vezi dostavljanje sudu troškovnika ne može smatrati podneskom u smislu krivičnog postupka.

Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje pravilno. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je da okrivljenom pravilno nisu priznati troškovi na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova postupka, obzirom da po stavu suda zahtev za naknadu nagrade za sastavljanje zahteva za naknadu troškova postupka nije predviđen Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, niti je navedena radnja koju je preduzeo branilac po službenoj dužnosti uzročno posledično vezana sa blagovremenom, savesnom i stručnom pomoći okrivljenom u odbrani, već je advokat troškovnik dostavio u svoje ime i za svoj račun, a bez koga ne bi ni ostvario pravo na naknadu troškova krivičnog postupka, pri čemu nagrada i nužni izdaci podrazumevaju da je neku radnju advokat preduzeo u cilju uloge branioca, pa se s tim u vezi dostavljanje sudu troškovnika ne može smatrati podneskom u smislu krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (u daljem tekstu: Advokatska tarifa) u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim prvostepenim rešenjem u stavu II izreke i drugostepenim rešenjem, na štetu okrivljenog AA, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. Advokatske tarife. Ovo sa razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime zastupanja od strane stručnog lica - advokata i to konkretno pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, a koji troškovi, s obzirom na to da je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snosi sam okrivljeni.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, u konkretnom slučaju advokatu za obavljene procesne radnje u postupku, a navedeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka spada u ostale podneske u krivičnom postupku i predstavlja podnesak u širem smislu, obzirom da je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku pošto sud po službenoj dužnosti ne pokreće postupak za dosudu i isplatu troškova, već to inicira upravo okrivljeni preko branioca takvim zahtevom, tako da okrivljeni shodno Tarifnom broju 4. stav 2. Advokatske tarife (koji je napred citiran) ima pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka.

Kako se, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Pantovića osnovano ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 702/20 od 06.08.2021. godine u stavu II izreke i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1881/21 od 16.09.2021. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić