Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.105/22 od 31.05.2022.godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.172/18 od 14.03.2022.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Miroslav Dmitrović, navodeći povrede zakona iz člana 15. stav 4., 415., 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 3) ZKP, bez navođenja predloga kakvu odluku bi Vrhovni kasacioni sud trebalo da donese. Međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtev suštinski podnosi i zbog povrede zakona iz čl. 439. tačka 1), 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u zahtevu ukazao da je radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisana kao alternativna radnja i to „ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način omete službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti“. Prema navodima branioca, iz izreke presude ne proizilazi radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, jer u izreci presude sud navodi da je okrivljeni ometao službena lica nadležnih organa u vršenju službene dužnosti, ali ne i na koji način, da li pretnjom, napadom ili na drugi način. Na ovaj način, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Isti navodi, zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, te bili predmet razmatranja Višeg suda u Čačku koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.172/18 od 14.03.2022.godine. Viši sud u Čačku, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3. stav 3. svoje odluke Kž1 br.105/22 od 31.05.2022.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog ukazuje, a vezano za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, da izreka presude ne sadrži sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, obzirom da se pretnja koju je navodno uputio okrivljeni nije odnosila na život i telo, već na lomljavu lokala, odnosno na imovinu, što nije zaštitni objekt krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. Samim tim, po oceni branioca, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 138. stav 2. KZ, iz razloga što između pretnje koja je usmerena na život ili telo i nastupele posledice mora postojati uzročna veza, kao i da se pretnja mora odnositi na život ili telo oštećenog ili njemu bliskog lica, a ne imovinu, kako pogrešno zaključuje sud. Na ovaj način branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

I u ovom delu je Viši sud u Čačku, kao drugostepeni navode branioca ocenio neosnovanim i o tome na strani 4. stav 2. i 4. svoje odluke Kž1 br.105/22 od 31.05.2022.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Branilac zatim, takođe ukazujući na povredu zakona iz člana 439.tačka 1) ZKP, navodi da u izreci presude nisu navedena ni sva bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, obzirom da nije došlo do težeg remećenja javnog reda i mira, jer je oštećena izjavila da kada se vratila iz policije, da je zamolila sve goste da napuste lokal a da je okrivljeni odbio da izađe dok ne popije piće.

Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ, propisano je da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.

Kako iz izreke prvostepene presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.172/18 od 14.03.2022.godine proizilazi da je „okrivljeni u toku noći 17/18.11.2018.godine u Gornjem Milanovcu u ugostiteljskom objektu „GG“....drskim i bezobzirnim ponašanjem teže remetio javni red i mir....zbog kog ponašanja okrivljenog su ostali gosti napustili lokal..“, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u izreci presude su navedeni svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i to u vezi krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu, obzirom da u izreci presude nije navedeno na koji način je izvršeno krivično delo, tačnije koja alternativna radnja je preduzeta, a u vezi krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ zbog toga što u izreci presude sud navodi da je okrivljeni ugrozio sigurnost pretnjom da će napasti na život i telo, a da potom navodi da se pretnja odnosi na lomljavu lokala, a ne na život i telo. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438.stav 1.tačka 11) ZKP, iako formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 1.tačka 1) ZKP.

Branilac u ostalom delu zahteva još navodi, a u vezi krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ, da nisu jasni razlozi suda na koji način je došlo do težeg remećenja javnog reda i mira kada je oštećena tražila da gosti odu iz lokala, a da pritom gosti nisu otišli zbog ponašanja okrivljenog, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2.tačka 2) ZKP.

Na kraju, u zahtevu se ističe da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP jer je pogrešno primenio čl. 15. stav 4. i 415. ZKP a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Ovo iz razloga što sud nije mogao da zasnuje presudu na nalazu i mišljenju sudsko-psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Kragujevca, jer sud nakon završetka i ponovnog otvaranja glavnog pretresa, nije mogao po službenoj dužnosti da izvodi dokaze o kojima je već odlučio, kao i dokaze na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu da povrede odredaba čl.15. stav 4., 438. stav 1.tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA-advokata Miroslava Dmitrovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kom je odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić