Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog, advokat Ljubomir Apro, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, u smislu iznetih navoda u zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nezakonitom dokazu“ - izvodu iz prekršajne evidencije za okrivljenog koji je prvostepeni sud koristio u dokaznom postupku, a za to, po stavu odbrane, nije imao zakonskih mogućnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je predmetni dokaz - izvod iz registra prekršajnih sankcija u pravosudnom informacionom sistemu Ministarstva pravde RS od 23.07.2019. godine prvostepenom sudu dostavljen od strane Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu, na ročištu za rehabilitaciju održanom 25.07.2019. godine, nakon čega je izveden kao dokaz - vršenjem uvida u isti, pri čemu na njegovo izvođenje okrivljeni i njegov branilac - advokat Ljubomir Apro nisu imali primedbi. Dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijani dokaz izvod iz registra prekršajnih sankcija u pravosudnom informacionom sistemu Ministarstva pravde RS od 23.07.2019. godine je, kako po načinu pribavljanja tako i po sadržaju, pribavljen u skladu sa odredbama ZKP, koje propisuju pribavljanje dokaza od državnih organa te se na istom dokazu odluke mogu zasnivati, a suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, ali bez ukazivanja u čemu se iste ogledaju. Kako branilac navedene povrede ne opredeljuje, odnosno ne konkretizuje, a Vrhovni kasacioni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, s`obzirom da razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, podneti zahtev, u ovom delu odbacio, jer nema propisan sadržaj.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povrede zakona iz člana 98, člana 99. i člana 100. Krivičnog zakonika, ali kako navedene odredbe, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, to je zahtev u tom delu, odbačen kao nedozvoljen, a ovo tim pre što se u razlozima zahteva polemiše sa činjenicama koje su osnov primene navedenih odredaba KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                            Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić