Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i u prilog tome ukazuje da iz izreke prvostepene presude ne proizilazi da je nastupila posledica predmetnog krivičnog dela, odnosno nije navedeno da su radnje koje je preduzeo okrivljeni izazvale bilo kakvu posledicu kod oštećene, pa samim tim, kako nije opisana posledica dela, ni eventualno postojanje uzročno-posledične veze između opisanih radnji i posledice, nema ni krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ).

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini lice koje primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Stoga radnja izvršenja ovog krivičnog dela sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u primeni nasilja, pretnji da će se napasti na život ili telo i drskom i bezobzirnom ponašanju, a posledica može biti ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ na taj način što je u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude u uračunljivom stanju koje je bilo smanjeno, ali nebitno, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i svestan činjenice da je njegovo delo zabranjeno, pretnjom da će napasti na život i telo, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, svoje supruge oštećene BB, na taj način što je oštećenu stezao prstima za levi obraz i udario pesnicom u desni obraz, kojom prilikom je oštećenoj naneo lake telesne povrede u vidu svežih krvnih podliva na desnom obrazu i na levom obrazu u predelu srednjeg dela luka donje vilice, pri čemu je bio svestan da na ovakav način ugrožava spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, svoje supruge oštećene BB.

Samim tim, izrekom prvostepene presude opisana je kako radnja izvršenja krivičnog dela tako i posledica jer je očigledno da je, s obzirom na povrede koje je oštećena zadobila, istoj pored ostalog bio ugrožen i telesni integritet, pa su otuda navodi branioca kojima se ističe da radnje koje je okrivljeni preduzeo nisu proizvele nikakvu posledicu kod oštećene i da izreka presude ne sadrži posledicu predmetnog dela, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni neosnovanim.

Sledstveno tome navodi branioca da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni su neosnovanim, a samim tim i ukazivanje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako u zahtevu posebno ne obrazlaže na koji način je sud nepravilno primenio zakon.

Branilac okrivljenog je podnetim zahtevom ukazao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i naveo da se prvostepena presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu i to na tri fotografije oštećene BB, koje su napravljene i izrađene nepoznatim tehnikama i nepoznatim fotoaparatom, te nije jasno kog datuma i u koje vreme su sačinjene i ko je sačinio sporne fogotrafije, a pored toga oštećena nije ni dala saglasnost da bude fotografisana, te su po mišljenju branioca okrivljenog sporne fotografije nedozvoljeni dokaz. Ista povreda je po navodima branioca učinjena i na taj način što se presuda zasniva na nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke, doktora Ružice Stevanović koja je prilikom veštačenja, odnosno davanja nalaza i mišljenja koristila sporne fotografije.

Branilac dalje navodi da se osuđujuća presuda zasniva na iskazu svedoka VV, kojoj je oštećena rekla da ju je okrivljeni tukao, a da nije uzeta u obzir činjenica da oštećena boluje od alchajmerove bolesti, a sa druge strane iako je okrivljeni prvobitno priznao izvršenje krivičnog dela, priznanje je tokom postupka i povukao, pa su stoga svi navedeni dokazi na kojima se zasniva osuđujuća presuda po mišljenju branioca nezakoniti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima branioca osporava dokazna vrednost fotografija na kojima su zabeležene povrede oštećene BB, u vezi s tim i nalaz veštaka koji je koristio fotografije prilikom veštačenja kao i iskaz svedoka VV, te branilac na taj način vrši analizu izvedenih dokaza, osporava činjenična utvrđenja suda i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, ukazujući na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti-član 74. član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako napred citiranim članom koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić