Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandra Marić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu. Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je u izreci presude u pogledu događaja od 23.02. i 24.02.2019. godine uneo subjektivne elemente krivičnog dela - umišljaj i protivpravnosti (krivicu). Takvom izmenom činjeničnog opisa u pogledu događaja od 23.02. i 24.02.2019. godine, koji se ne navodi u optužnom aktu, sud je, prema mišljenju branioca, prekoračio optužbu i povredio zakon na štetu okrivljenog obzirom da je okrivljeni za navedeni događaj, zbog nepostojanja krivice, morao biti oslobođen od optužbe. Osim toga, branilac u pogledu navedenog događaja ističe da je u prvostepenoj presudi navedeno da se ovaj događaj odigrao 24.02.2019. godine u 20,30 časova, iako je optužnom aktu navedeno da odigrao u dva dana i to 23.02. i 24.02.2019. godine, bez naznačavanja tačnog vremena. Za takvo postupanje suda nije bilo ni jednog dokaza, pa je, po mišljenju branioca, nejasno kako je prvostepeni sud utvrdio tačno vreme ovog događaja. Pored toga, sud je prema mišljenju branioca, prekoračio optužbu i u pogledu događaja koji se odigrao 29.01.2020. godine tako što je isti u izreci presude činjenično drugačije opisao u odnosu na optužni akt i tako što je dodao i događaj koji se navodno odigrao tog dana u 19,00 časova.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, u dispozitivu optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kto 196/21 od 22.04.2021. godine, koji je na glavnom pretresu od 27.04.2022. godine izmenjen samo u pogledu vrednosti alkoholemije okrivljenog, u odnosu na oba krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret, zajednički su navedeni i protivpravnost i krivica kao subjektivni elementi krivičnog dela, pa stoga ne stoje navodi branioca okrivljenog, da je sud u pogledu krivičnog dela izvršenog 24.02.2019. godine u izreku presude uneo navedene subjektivne elemente. U tom smislu ne stoje ni navodi branioca u pogledu vremena izvršenja ovog krivičnog dela, obzirom da je prvostepeni sud u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom dokaznog postupka, u izreci presude precizirao vreme izvršenja ovog krivičnog dela na 24.02.2019. godine oko 20,30 časova, u odnosu na navode optužnog akta gde je navedeno da je isto izvršeno 23.02. i 24.02.2019. godine.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u pogledu krivičnog dela izvršenog 29.01.2020. godine, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta koji je prvostepeni sud samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom glavnog pretresa i to tako što je u izreci presude naveo da je okrivljeni „povišenim tonom“ odbijao da jede ručak koji je oštećena spremila, pri čemu je iz izreke presude izostavio navode da je okrivljeni „u više navrata u verbalnom sukobu sa oštećenom istu nazivao bezobraznim đubretom i retardom“. Postupajući na iznet način, prvostepeni sud nije pogoršao položaj okrivljenog. Štaviše, izostavljanjem predmetnih navoda iz činjeničnog opisa u izreci prvostepene presude, okrivljenom je umanjena kriminalna volja, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode branioca ocenjuje kao neosnovane.

Opredeljivanje vremena izvršenja u pogledu satnice u odnosu na oba krivična dela, po nalaženju ovog suda, ne predstavlja prekoračenje optužbe već samo jasnije određivanje vremena izvršenja u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom dokaznog postupka obzirom da je okrivljeni alkotestiran i 24.02.2019. godine i 29.01.2020. godine, pa je shodno tome javni tužilac precizirao optužni akt u pogledu prethodno datih vrednosti alkoholemije, a sud je prema vremenu alkotestiranja i nalazu i mišljenju sudskog veštaka medicinske struke dr Gorana Stojiljkovića, u izreci prvostepene presude precizirao doba dana, odnosno sat kada je okrivljeni izvršio radnje koje su mu stavljene na teret optužnim aktom.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredabama Zakonika o krivičnog postupka ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze branilac označava „izveštaj o događaju-nasilje u porodici od 24.02.2019. godine i zapisnik o ispitivanju lica da li ima alkohola u organizmu PS Stara Pazova od 24.02.2019. godine“, a kao razlog nezakonitosti navodi to što javni tužilac nije predložio izvođenje ovih dokaza, koje je sud izveo u presudi iako ih nije pročitao tokom dokaznog postupka niti ih je u obrazloženju presude naveo kao pročitane.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta, suprotno navodima zahteva, proizilazi da je javni tužilac u optužnom aktu, između ostalog, predložio da se na glavnom pretresu izvedu dokazi čiju zakonitost branilac osporava, što je sud i učinio tokom dokaznog postupka na glavnom pretresu od 06.12.2021. godine, tako što je izvršio uvid u spise predmeta tog suda Np 38/18, čiji sastavni deo su i izveštaj o događaju-nasilje u porodici od 24.02.2019. godine i zapisnik o ispitivanju lica da li ima alkohola u organizmu PS Stara Pazova od 24.02.2019. godine, a što je u presudi jasno navedeno.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenog, advokat Aleksandra Marić, neosnovano ukazuje u zahtevu. Pri tom, činjenica da prvostepeni sud na glavnom pretresu od 06.12.2021. godine u ovom delu nije pojedinačno nabrojao sve pismene dokaze koje je izveo, već je u pogledu dokaza čiju zakonitost branilac osporava naveo da vrši uvid u spise predmeta Np 38/18, ne predstavlja navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da radnje koje su optužnim aktom okrivljenom stavljene na teret preduzete prema istoj oštećenoj i u kontinuitetu, iz kog razloga smatra da je iste pravno trebalo kvalifikovati ne kao dva, već kao jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici određena trajnim glagolom, zbog čega se u smislu člana 112. tačka 30) KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude ne proizlazi postojanje kontinuiteta radnje izvršenja krivičnog dela, kako to branilac u zahtevu neosnovano ističe, već su u pitanju dva potpuno različita događaja i to od 24.02.2019. godine i 29.01.2020. godine.

U konkretnom slučaju, radnje izvršenja su preduzete u vremenskom razmaku većem od deset meseci, tako da između njih ne postoji vremenska povezanost, pa samim tim svaka od preduzetih radnji, iako su preduzete prema istoj oštećenoj, predstavlja posebnu društvenu opasnost i stoga svaka od njih ponaosob može biti pravno kvalifikovana kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. Prema tome, kako je ugrožavanje spokojstva oštećene, prema izreci prvostepene presude, posledica dva zasebna događaja, to su radnje okrivljenog AA, pravilno pravno kvalifikovane kao dva krivična delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, pa su suprotni navodi zahteva kojima se osporava pravna kvalifikacija krivičnog dela i ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda zakona sastoji pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje istaknute povrede obzirom da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484 ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da navedene povrede zakona nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA, advokata Aleksandre Marić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić