Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljena je oslobođena plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka koje je sud imao za angažovanje veštaka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je na osnovu članova 264. stav 4. ZKP, oslobođena da OJT u Zrenjaninu naknadi troškove u iznosu od 54.458,82 dinara u prvobitno vođenom krivičnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 217/23 od 05.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 594/21 od 27.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene, advokat Siniša Tasić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da se iste preinače tako što će se okrivljena AA osloboditi krivice za predmetno krivično delo, kao i da se pomenute presude stave van snage do odluke o podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivene je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA, u podnetom zahtevu navodi da je okrivljena oglašena krivom za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a da se predmetni događaj desio u prostoriji za prihvat lica u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu, koja nije javno mesto i da s tim u vezi nije bilo mesta primeni Zakona o javnom redu i miru, imajući u vidu odredbe člana 1. i 3. Zakona o javnom redu i miru, kojim zakonom je definisan pojam javnog mesta, iz čega prema stavu odbrane proizilazi da, u konkretnom slučaju nisu ostvarena bitna obeležja predmetnog krivičnog dela. Na opisani način, branilac okrivljene suštinski ukazuje da je na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iako istu ne numeriše.

Iznete navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da će se ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti, kazniti zatvorom od šest meseci do dve godine.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu, u prostorijama za prihvat lica, nakon sukoba sa majkom, kao i u fazi zavisnosti od alkohola, na drugi način ometala službeno lice u vršenju službene dužnosti i to oštećenu policijskog službenika BB, tako što je, kada joj je saopšteno da nad njom mora da se izvrši pretres, ista ruke stavila preko svojih grudi, dok je gornji deo tela savila ka kolenima, te je takvim položajem pružala pasivan otpor onemogućavajući policijskom službeniku da izvrši pregled, nakon čega joj je oštećena policijski službenik izdala naređenje „prestani sa pružanjem otpora, ustani i omogući mi da izvršim pregled“, nakon čega je osumnjičena naglo ustala sa stolice i otvorenim šakama obe ruke u predelu grudi odgurnula oštećenu. Po nalaženju Vrhovnog suda, napred opisane radnje okrivljene koje je preduzela kritičnom prilikom imaju karakter napada i na „drugi način“ ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti i predstavljaju radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela te sadrže sva obeležja istog, kako objektivna u smislu napred navedenih radnji, tako i ona obeležja krivičnog dela koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljene o zabranjenosti dela.

S tim u vezi su neosnovani i navodi odbrane da nema mesta primeni člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a vezano za preduzete radnje okrivljene, jer se događaj desio u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu, a da navedena prostorija nije javno mesto, te da ista nije bila dostupna pogledu ili čulnosti trećih lica, niti je posledica nastupila na javnom mestu, te da s tim u vezi u konkretnom slučaju nisu ostvarena bitna obeležja predmetnog krivičnog dela.

Ovo stoga, što kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zaštitni objekat nije samo javni red i mir, već i normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koja obavljaju službene dužnosti u tim organima, a u konkretnom slučaju, po nalogu za izvršenje službenog zadatka, od strane policijskog službenika BB.

Branilac okrivljene nadalje u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava činjenične zaključke suda vezane za postojanje umišljaja kod okrivljene i ukazuje da je sud zanemario okolnosti da je okrivljena nakon privođenja u prostorije PPU u Zrenjaninu zadobila povrede glave, da je potom u besvesnom stanju odvedena u Urgentni centar, te joj je potom i određen pritvor, a koje okolnosti su prethodile samom događaju. U konkretnom slučaju, policijski službenik je prema stavu odbrane morao podneti odgovarajuće pojedinačne izveštaje i sačiniti službenu belešku, a što je izostalo, već je sudu dostavljen samo opšti izveštaj o postupanju policijskih službenika, što prema stavu odbrane ukazuje da se događaj nije desio na način kako je to navedeno u izreci prvostepene presude. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljene pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, dajući sopstveno viđenje predmetnog događaja i sopstvenu ocenu izvedenih dokaza.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić