.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1229/2014
14.01.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Bate Cvetkovića i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene A.P., zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave u pomaganju iz člana 355. stav 2. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđene, adv. A.Đ., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 991/12 od 18.07.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3681/13 od 12.08.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 14.01.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.P., adv. A.Đ., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 991/12 od 18.07.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3681/13 od 12.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 991/12 od 18.07.2013. godine okrivljena A.P. oglašena je krivom zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave u pomaganju iz člana 355. stav 2. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljena u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljena je obavezana na plaćanje paušala u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3681/13 od 12.08.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene a prvostepena presuda potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 991/12 od 18.07.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3681/13 od 12.08.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene A.P., adv. A.Đ., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačke 1. i 2. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, održao sednicu veća, u smislu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.P., adv. A.Đ., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 43/13) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljene A.P., adv. A.Đ. u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačke 1. i 2. ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, pri čemu ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, a suštinski u obrazloženju zahteva, kao razlog njegovog podnošenja navodi, da je činjenično stanje u pobijanoj presudi pogrešno i nepotpuno utvrđeno, da nije utvrđeno postojanje umišljaja na strani okrivljene pa samim tim i postojanje njene krivične odgovornosti, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
