Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Mitrovski, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakonit dokaz označava „fotokopiju transkripta navodnog razgovora putem sms poruka“ između okrivljenog i svedoka VV. Po stavu odbrane, navedeni dokaz je nezakonit jer u konkretnom slučaju nije postojala naredba o pretresanju uređaja za automatsku obradu podataka ili opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, pa poreklo i verodostojnost ovog dokaza, koji je suprotno članu 405. stav 4. ZKP, dostavljen u fotokopiji, nije utvrđena.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, u prilogu privatne tužbe BB podnete protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, kao dokazi su dostavljene fotokopije fotografija ekrana mobilnog telefona (screenshot) sa prikazom poruka uvredljive sadržine, koje je, prema navodima tužbe, dana 14.12.2020. godine, u periodu od 09,50 časova do 20,00 časova, okrivljeni poslao na broj mobilnog telefona svoje bivše supruge VV, vređajući privatnog tužioca BB.

Vrhovni kasacioni sud, obzirom na prethodno izneto, nalazi da odredba člana 152. stav 3. ZKP nije povređena obzirom da se ona odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka ili opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi okrivljenog. U konkretnom slučaju, nije vršeno pretresanje mobilnog telefona okrivljenog već su sudu dostavljeni podaci dobijeni fotografisanjem ekrana mobilnog telefona svedoka VV, kojima se potkrepljuju navodi privatne tužbe, pa se pitanje njihove verodostojnosti razmatra u dokaznom postupku. Ukazivanje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1344/2019 od 19.12.2019. godine, ne može se upodobiti konkretnom krivičnom postupku, jer se radi o različitoj procesnoj situaciji.

Iz spisa predmeta prozilazi da su na zahtev prvostepenog suda, preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ ad i „Telenor“ doo, dostavila listinge ostvarenog odlazno-dolaznog telefonskog saobraćaja i poruka na dan 14.12.2020. godine za brojeve mobilnih telefona okrivljenog AA i svedoka VV, u koje je sud izvršio uvid tokom dokaznog postupka, tokom kog je, između ostalog, izvršio uvid i u fotokopije fotografija ekrana mobilnog telefona telefona VV, a koju je ispitao u svojstvu svedoka.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano je da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a u stavu 4. istog člana da se, verodostojnost sadržaja isprava, osim isprava iz stava 2. ovog člana, utvrđuje izvođenjem drugih dokaza i ocenjuje u skladu sa članom 16. stav 3. ovog zakonika.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je sud u toku dokaznog postupka fotokopije fotografija ekrana mobilnog telefona VV, izveo kao pisani dokaz, to navedene fotografije, odnosno fotografije istih po stavu ovog suda, predstavljaju isprave koje su podobne da se koriste u krivičnom postupku, a verodostojnost istih sud je utvrđivao i cenio u kontekstu ostalih izvedenih dokaza po slobodnom sudijskom uverenju. U tom smislu, činjenica da su navedene isprave sudu dostavljene u fotokopiji, sama po sebi, ne čini navedene isprave nezakonitim dokazom obzirom da odredba člana 139. stav 1. i člana 405. stav 4. ZKP, ne propisuju da sud kao dokaze može isključivo koristiti isprave u originalu, pa samim tim, u krivičnom postupku nije isključena mogućnost korišćenja fotokopija isprava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, advokata Ivana Mitrovskog.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže osporavanjem dokazanosti predmeta privatne tužbe, ukazujući tako na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Mitrovskog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić