U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vićentija Darijevića, podnetom protiv pravosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 51/23 od 13.12.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 126/24 od 22.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vićentija Darijevića, podnet protiv pravosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 51/23 od 13.12.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 126/24 od 22.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 5K 51/23 od 13.12.2023. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2022. godine do 05.06.2023. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude u tom postupku u periodu od 05.06.2023. godine do 28.09.2023. godine i vreme koje provodi u pritvoru Okružnog zatvora u Zrenjaninu od 28.09.2023. godine pa nadalje. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 126/24 od 22.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K 51/23 od 13.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Vićentije Darijević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati i to na iskazima svedoka BB i VV. Obrazlažući navedenu povredu zakona branilac okrivljene navodi da su ovi svedoci do saznanja činjenica koje su izneli u svojim iskazima, a u pogledu radnje izvršenja koja se okrivljenoj stavlja na teret došli „operativnim saznanjima“, odnosno isključivo razgovorom sa rumunskim policajcima i jednim indijskim državljaninom. U vezi sa tim, branilac navodi da „operativna saznanja“ ne mogu predstavljati dokaz na kome se može zasnivati zakonita presuda niti se na njima može zasnovati pouzdanost u pogledu utvrđivanja određenih činjenica, već su one smernica policijskim organima u pogledu preduzimanja određenih radnji u cilju prikupljanja dokaza da je neko lice izvršilo krivično delo.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude, na strani 4, stav jedan, dva i tri i strani 5, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

I po stavu Vrhovnog suda iskazi svedoka policijskih službenika su dokazi koji su izvedeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postuku i nisu pribavljeni suprotno članu 16. stav 1. ZKP iz kojih razloga se ne radi o dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati. Navedeni svedoci su se o kritičnom događaju izjašnjavali na osnovu svojih neposrednih saznanja i nisu rezultat „operativnih saznanja“ kako to branilac neosnovano navodi.

Povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi da je izrekom pobijane presude okrivljenoj stavljeno na teret da je „u nameri da drugima pribavi korist u vidu nelegalnog prelaska državne granice Republike Srbije i Republike Rumunije i nelegalnog ulaska na teritoriju Evropske Unije... omogućavala većem broju lica nedozvoljen prelaz granice Srbije“, a da bitan element u pogledu „pribavljanja koristi sebi ili drugom“ nikako ne može predstavljati objektivnu radnju predmetnog krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret u smislu „omogućavanja nedozvoljenog prelaska granice“. Dakle navedena radnja ne može istovremeno predstavljati i pribavljenu korist u vidu „nelegalnog prelaska“ a kako je to navedeno. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac navodi i da je okrivljenoj na teret stavljen kvalifikovan oblik propisan odredbom člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, kao i da se, u konkretnom slučaju, ne može govoriti o postojanju kvalifikatorne okolnosti – da se radi o „većem broju lica“, obzirom da se zbog prirode ova inkriminacija kao i zaprećene kazne za ovaj oblik može reći da bi „većem broju lica“ najviše odgovaralo da to bude više od deset lica, a što je i stav stručnih lica - eminentnih profesora i kao što je navedeno u komentaru Krivičnog zakonika autora GG.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 350. stav 2. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Odredbom člana 350. stav 3. KZ propisano je da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Radnja izvršenja težeg oblika iz stava 2. člana 350. KZ je alternativno propisana i sastoji se u omogućavanju drugome da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji, ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije.

Na subjektivnom planu, osim umišljaja, za ovaj oblik je neophodna i namera da se sebi ili drugom pribavi korist. Korist može biti i neimovinske prirode.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kvalifikovani oblik dela iz člana 350. KZ propisan u stavu 3. postoji ne samo ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica, već i ako je krijumčaren veći broj lica, u konretnom slučaju – 9 lica. Pojam „veći broj lica“ predstavlja pravni standard koji sud ceni u svakom konkretnom slučaju prema svim okolnostima krivičnog dela, ali to ne bi moglo biti manje od pet lica (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine).

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljena AA dana 01.09.2022. godine u vreme bliže opredeljeno u izreci presude, sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima u nameri da drugima pribavi korist u vidu nelegalnog prelaska državne granice Republike Srbije i Republike Rumunije i nelegalnog ulaska na teritoriju Evropske Unije omogućavala većem broju lica nedozvoljen prelaz granice Srbije tako što je nakon ulaska na teritoriju Republike Srbije na graničnom prelazu Jaša Tomić po prethodnom dogovoru sa NN licem parkirala svoje putničko vozilo nedaleko od graničnog prelaza, pešice otišlo do Jaše Tomića do lokacije koju je prethodno dobila na svom mobilnom telefonu gde su je čekala devetorica indijskih državljana, te je iste pešice kroz atar Mesne zajednice Jaša Tomić odvela do graničnog kamena A-157 i na taj način ih uputila da pređu državnu granicu na mestu gde nije postojao redovni granični prelaz i gde su ih zatekli policijski službenici MUP-a RS SGP Srpska Crnja, pri čemu je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje, svesna njegove zabranjenosti.

Imajući u vidu sve navedeno, iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom omogućavanje većem broju lica nedozvoljen prelaz granice Srbije i ista predstavlja objektivni element krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, dok je namera da se sebi ili drugom pribavi korist, subjektivni element krivičnog dela i ista, suprotno stavu branioca, ne može predstavljati objektivni element ovog krivičnog dela, odnosno radnju izvršenja. Pri tome, u konkretnom slučaju, korist koju je okrivljena pribavila drugima - devetorici indijskih državljana predstavlja neimovinsku korist u vidu nelegalanog prelaza državne granice Republike Srbije i Republike Rumunije i nelegalan ulazak na teritoriju Evropske Unije, a što predstavlja subjektivni element ovog krivičnog dela koji je pored umišljaja neophodan za postojanje istog.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, u radnjama okrivljene se stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je okrivljena AA i oglašena krivom, pa su stoga navodi zahteva njenog branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da nije dokazano da je okrivljena preduzela inkriminisanu radnju, te u vezi sa tim iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, a pre svega odbrane okrivljene i iskaza ovlašćenih službenih lica, i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih zasniva i svoj stav da bi se ponašanje okrivljene moglo tretirati kao pripremne radnje, a koje nisu kažnjive ili da je došlo do dobrovoljnog odustanka iz člana 32. KZ iz kog razloga se okrivljena može osloboditi i od kazne.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to isti nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković