Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, sa obrazloženjem da okrivljeni ne može izvršiti krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, ukoliko se nisu stekli uslovi za preduzimanje konkretne službene radnje od strane policijskih službenika, što je u konkretnom slučaju u pitanju, jer radnja pretresanja stana i drugih prostorija nije mogla biti preduzeta, s obzirom da nisu bili obezbeđeni svedoci pretresa, imajući pri tome u vidu i činjenicu da je okrivljeni radnju izvršenja preduzeo oko 13,00 časova, odnosno pre nego što su policijski službenici započeli radnju pretresanja – u 13,10 časova. Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da je grupni zaštitni objekt kod krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM javni red i mir, koji u smislu člana 3. stav 1. tačka 1) ZJRM predstavlja usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu, radi obezbeđenja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom, tako da se radnja izvršenja krivičnog dela može izvršiti isključivo na javnom mestu, shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 2) ZJRM. Kako je radnja za koju je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom preduzeta u privatnom posedu – ograđenom u dvorištu okrivljenog, to navedeno mesto ne predstavlja javno mesto u smislu člana 3. stav 1. tačka 2) ZJRM. Prema navodima zahteva, u izreci prvostepene presude, nije navedena nijedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, tako da radnje za koje se okrivljeni tereti ne predstavljaju krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude na strani 3, stav 2. i stav 3. dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva da okrivljeni nije mogao da ometa ovlašćena službena lica u vršenju službenih dužnosti pre nego što je započela službena radnja pretresanje stana i drugih prostorija, jer iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljenom uručena naredba o pretresanju stana i drugih prostorija, od kog trenutka je navedena službena radnja započeta, a odgurivanje laktom ovlašćenog službenog lica policije od strane okrivljenog koje je nakon toga usledilo je bilo usmereno na njegovo ometanje u vršenju službene dužnosti.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, zaštitni objekt nije javni red i mir, već normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koja obavljaju službene dužnosti u tim organima, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da predmetno krivično delo može biti izvršeno isključivo na javnom mestu.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude nije navedena nijedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM i da radnje za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nisu krivično delo.

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, to, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude i to da je: „okrivljeni AA, ometao službena lica PS Gornji Milanovac u vršenju službene dužnosti, koja su postupala povodom naredbe Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu za pretres kuće, čiji je držalac i koju koristi okrivljeni, tako što je, nakon što mu je na ulici ispred kuće od strane oštećenog VV uručena naredba za pretres i predočen razlog dolaska, krenuo ka kući zajedno sa oštećenim i dolaskom do ulaznih vrata za spratni deo kuće ista naglo otvorio i laktom desne ruke odgurnuo oštećenog VV, ušao u kuću i zaključao vrata, zbog čega su oštećeni u više navrata izdali naređenje da otvori, što okrivljeni nije učinio, te je potom oštećeni GG nogom udario u vrata i ista otvorio, ušao u kuću i tada čuo vodu iz vodokotlića, nakon čega je oštećeni DD zatekao okrivljenog u kupatilu kako kleči sa rukom uvučenom do lakta u vc šolju, te su zatim postupili po naredbi i izvršili pretres kuće,“ a u vreme i na mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno proizlazi da je okrivljeni opisanim radnjama službena lica policije na drugi način ometao u vršenju službene dužnosti, što je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su nižestepeni sudovi propustili da analiziraju i ocene odbranu okrivljenog, kojom je istakao da je razlog za zaključavanje ulaznih vrata kuće bilo to što se uspaničio i što je prvi put imao kontakt sa policijom, a bilo ga je i sramota od komšija i roditelja, te je hteo da pozove advokata kako bi video kakva su njegova prava iz koje odbrane se, prema stavu branioca, zaključuje da na subjektivnom planu kod okrivljenog nije postojao ni direktan, ni eventualni umišljaj, jer njegova svest i htenje nisu bili usmereni na ometanje policijskih službenika u preduzimanju službene dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni odbranu okrivljenog i iznosi svoje činjenične zaključke, vezano za postojanje subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela u radnjama okrivljenog, čime branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić