Istom presudom okrivljenom je, na osnovu člana 78. KZ u vezi člana 89a KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana daljeg uznemiravanja maloletnog oštećenog BB i oštećene VV u trajanju od dve godine od pravnosnažnosti presude, a koju meru sud može ukinuti pre isteka vremena za koju je određena, ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 28.841,00 dinara OJT u Zrenjaninu, kao i iznos od 383.821,79 dinara Osnovnom sudu u Zrenjaninu, na ime troškova krivičnog postupka i 5.000,00 dinara, na ime sudskog paušala, u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove punomoćnika oštećene VV i mal. oštećenog BB, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, dok su na osnovu člana 258. stav 4.ZKP, oštećena VV i mal.oštećeni BB upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parnici.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 344/24 od 11.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Zrenjaninu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Đorđević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će utvrditi da je zahtev osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedena krivična dela i odredi da svi troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžeta ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da usvoji zahtev i preinači pobijane presude u delu odluke o troškovima krivičnog postupka tako što će okrivljenog osloboditi obaveze naknade troškova postupka u celini ili u delu koji se odnosi na troškove na ime psihijatrijskog veštačenja i veštačenja telesnih povreda nastalih kod oštećene.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da iz izreke presude ne proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnih dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ. U vezi navedenog ističe da između preduzete radnje i nastupele posledice mora postojati uzročno posledična veza, te da u konkretnom slučaju nisu opisane i konkretizovane radnje izvršenja krivičnih dela u odnosu na dva različita pasivna subjekta, mal. oštećenog BB, pastorka okrivljenog i oštećene VV, supruge okrivljenog, a nije opisana ni posledica svakog od dva krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim.

Po oceni ovoga suda u izreci pravnosnažne presude su jasno opisani svi objektivni i subjektivni elementi krivičnih dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ i to pojedinačno opisane radnje u odnosu na oba oštećena lica.

Naime, u izreci je subjektivni elementi jasno opisan navodima da je okrivljeni postupao u stanju kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i znao da je njegovo delo zabranjeno. Preduzete radnje izvršenja tokom 2019.godine su navedene u odnosu na oba oštećena navodima da je pretnjom da će napasti na život i tela i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavao spokojstvo i telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice. Dalje se u izreci jasno konkretizuju radnje pa je tako za suprugu VV navedeno između ostalog da je pretio da će je istući, šakama stisnuo za vrat, udarao po glavi, šutirao, pretio da će je ubiti pištoljem, glavom oštećene udarao u zidne pločice, zadavao udarce stisnutim šakama, iščupao pramene kose. U odnosu na pastorka BB je opisano da mu je zadavao udarce šakom u predelu glave, tela, branio mu više puta da ode do toaleta, pa kada bi maloletni oštećeni obavio nuždu u pantalonama hvatao ga za vrat i podizao iznad zemlje, kao i da oštećenima pretio da će ih pogaziti kao govna i ubiti pištoljem, a supruzi pretio da će zaklati njene roditelje, upaliti kuću. Po stavu Vrhovnog suda, sve navedene radnje predstavljaju radnje koje su podobne da ugroze spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje oštećenih, odnosno da ugroze sigurnost drugog lica.

Izneti navodi, vezani za nepostojanje obeležja krivičnih dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticani su u žalbi na prvostepenu presudu i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 192/20 od 04.01.2024. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 10, prvi i treći stav drugostepene presude Kž1 344/24 od 11.06.2024. godine izneo razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje. U izreci presude su i po stavu ovog suda opisane kako sve radnje okrivljenog i način izvršenja, a koje su nesumnjivo dovele do posledica navedenih u izreci.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su kod krivičnih dela iz člana 194. KZ zaštitni objekt porodica i porodični odnosi, te da opisana dva krivična dela predstavljaju celinu i prirodno jedinstvo radnje preduzete u okviru iste porodice, u zajedničkom domaćinstvu, na istom mestu, u isto vreme, koristeći iste prilike, pa je okrivljeni po stavu branioca mogao biti oglašen krivim samo za jedno, a nikako za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Teži oblik krivičnog dela iz stava 3. člana 194. KZ postoji ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izvršeno na štetu mal. oštećenog BB i krivičnog dela iz člana 194 stav 1. KZ, izvršeno na štetu oštećene VV, a za koja krivična dela je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Stoji činjenica da se radi o trajnom krivičnom delu, imajući u vidu da je posledica krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, međutim po nalaženju ovoga suda, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ postoji i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, dakle dovoljna je i jedna radnja izvršenja koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog subjekta - oštećenog, odnosno do nastupanja zabranjene posledice, pri čemu u konkretnom slučaju, a suprotno navodima branioca okrivljenog, postoji kontinuitet nasilja okrivljenog AA prema članovima svoje porodice, s obzirom da iz izreke presude proizlazi da je okrivljeni više puta tokom 2019. godine preduzimao radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ i to prema supruzi, majci maloletnog oštećenog BB, a kojim događajima je prisustvovao i maloletni oštećeni.

Pored toga, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ predstavlja krivično delo koje je upravljeno prema ličnosti, te imajući pri tome u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je u konkretnom slučaju okrivljeni u više vremenski odvojenih događaja tokom 2019. godine, preduzeo odvojene radnje izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ prema dva različita pasivna subjekta i to prema svojoj supruzi ošt. VV i prema pastorku mal. ošt. BB, čiji način preduzimanja ne ukazuje na prirodno jedinstvo dela, to se u konkretnom slučaju, po oceni ovoga suda, ne može raditi o jednom krivičnom delu nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog, već o dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ, a kako je sud pravilno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 05.11.2019. godine, Direkcija policije PPU Zrenjanin. S tim u vezi branilac navodi da je pretres izvršen dok se okrivljeni nalazio u pritvoru, te da nije prisustvovao pretresanju, čime su povređena prava okrivljenog u smislu člana 156. stav 4. ZKP. Takođe i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 05.11.2019. godine i zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku NS od 28.11.2019. godine nisu zakoniti dokazi i na njima se ne može zasnivati sudska odluka jer su proistekli iz nezakonitog pretresanja stana i drugih prostorija okrivljenog, a u skladu sa teorijom o plodovima otrovnog drveta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Zrenjaninu dana 04.11.2019. godine na osnovu člana 155. stav 1. ZKP, a povodom zahteva javnog tužioca OJT u Zrenjaninu, doneo naredbu Kppr 943/19 da se izvrši pretresanje kuće - stana i svih prostorija okrivljenog AA, u ..., u ul. ..., a radi pronalaženja predmeta i tragova koji potiču od krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PPU Zrenjanin, PI Zrenjanin od 05.11.2019. godine proizlazi da je pretresanje kuće okrivljenog preduzeto na osnovu navedene naredbe sudije za prethodni postupak ( Kppr 943/19 od 04.11.2019. godine), da je naredba u smislu člana 156. stav 1. i 4. ZKP pre početka pretresanja kuće predata GG, kao držaocu stana, uz poziv da dobrovoljno preda predmete koji se traže i uz pouku da ima pravo da uzme advokata, te da su pretresanju kuće okrivljenog prisustvovali punoletni građani u svojstvu svedoka i to DD i ĐĐ, koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja. Iz istog zapisnika proizlazi da su tokom pretresanja u kući okrivljenog pronađeni, te privremeno oduzeti predmeti navedeni u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, koja je sastavni deo tog zapisnika, kao i da je baka okrivljenog, kao držalac stana, odnosno kuće, navedeni zapisnik potpisala bez ikakvih primedbi. Isti zapisnik su potpisali i svedoci DD i ĐĐ, kao i ovlašćeno službeno lice koje je vršilo pretres.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 05.11.2019. godine sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155 – 157. ZKP i da predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na na istom se može zasnivati presuda. Takođe, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 05.11.2019. godine, koja je proistekla iz radnje pretresanja stana – kuće okrivljenog i zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za krim.forenziku NS od 28.11.2019. godine su zakoniti dokazi i po načinu pribavljanja i po sadržini i na istima se može zasnivati sudska odluka.

Stoga se neosnovanim ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na njima, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonistosti ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na taj način što je sud prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka propustio da primeni odredbu člana 262. stav 1. ZKP, shodno kojoj sud u presudi odlučuje ko će snositi troškove i koliko oni iznose, odnosno nije taksativno naveo visinu troškova svakog pojedinačnog veštačenja, odnosno nije naveo pojedinačne iznose sprovedenih veštačenja. Pored toga, branilac je istakao da je okrivljeni obavezan da snosi troškove na ime veštačenja telesnih povreda nastalih kod oštećene jer je okrivljenom bilo stavljeno na teret da je oštećenoj VV naneo telesnu povredu, od kog krivičnog dela je tužilac tokom postupka odustao, pa nije opravdano da okrivljeni snosi navedene troškove u smislu člana 264. stav 2. ZKP. Takođe, povređen je zakon u pogledu odredbe člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 4. ZKP, shodno kojoj odredbi sud može u odluci kojom rešava o troškovima postupka osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava. Kako je okrivljeni otac troje maloletne dece, bez prihoda i zaposlenja, bez imovine, očigledno je da nema sredstava iz kojih bi mogao da plati troškove krivičnog postupka na koje je obavezan, pa je pobijanom odlukom dovedeno u pitanje njegovo izdržavanje.

Izneti navodi, vezani za povredu odredaba zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 262. stav 1. ZKP, 264. stav 1. i 4. ZKP, isticani su u žalbi na prvostepenu presudu i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 192/20 od 04.01.2024. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 12, treći stav drugostepene presude Kž1 344/24 od 11.06.2024. godine izneo razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U odnosu na navode zahteva u vezi sa mogućnošću oslobađanja okrivljenog od obaveze plaćanja troškova, ovaj sud je imao u vidu da je odredbom člana 264. stav 4. ZKP predviđen samo fakultativni osnov za oslobođenje od troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, a ne i obaveza suda da u potpunosti ili delimično oslobodi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Kako je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnih krivičnih dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

U odnosu na navode branioca okrivljenog iz zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 2. ZKP, Vrhovni sud nalazi da su isti neosnovani.

Odredbom člana 264. stav 2. ZKP propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Po nalaženju ovog suda odredbom člana 264. stav 2. ZKP predviđen samo fakultativni osnov po kome se lice može osloboditi dužnosti da nadoknadi troškove krivičnog postupka za krivično delo u odnosu na koje je javni tužilac odustao od optužbe i to samo u situaciji u kojoj se troškovi u odnosu na ovo krivično delo mogu izdvojiti, što u konkretnom slučaju nije bilo moguće, kako su pravilno našli nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama, s obzirom da je vođen jedinstven postupak za više krivičnih dela protiv istog okrivljenog. Konačno, predmet veštačenja je mehanizam i vrsta telesne povrede koja je ušla u opis krivičnog dela nasilja u porodici, za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa je neosnovano i pozivanje na odredbu člana 264. stav 2. ZKP.

S obzirom na izneto, Vrhovni sud je našao da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je obavezivanjem okrivljenog da nadoknadi troškove krivičnog postupka sud učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pobijajući po istom zakonskom osnovu visinu troškova krivičnog postupka koji je okrivljeni dužan da plati, te neophodnost neuropsihijatrijskog veštačenja koje je naloženo od strane suda, branilac polemiše sa visinom dosuđenih troškova, na koji način osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom (član 440. ZKP).

Branilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, prilikom obrazlaganja označene povrede, navodi da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o meri bezbednosti zabrane daljeg uznemiravanja maloletnog oštećenog BB i oštećene VV iz člana 89a KZ, pogrešno utvrdio činjenice koje su od uticaja za izricanje navedene mere, jer okrivljeni i oštećena od izvršenja krivičnog dela ne žive zajedno, te da okrivljeni nije prilazio oštećenoj i da je nije uznemiravao. Ovakvim navodima branilac, iako numerički označava povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, suštinski presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Pored toga, ostalim navodima zahteva, branilac ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 348. stav 1. KZ, ali istu obrazlaže navodima da okrivljeni nije znao za predmetno oružje, gasni pištolj, da je za isto saznao kada je dobio optužnicu, te daje sopstveno tumačenje krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu navedenog krivičnog dela u smislu člana 440. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbe člana 440. ZKP i 441. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda propisanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković