Na osnovu člana 196. stav 4. ZKP okrivljeni M.V. i Š.A. su oslobođeni od plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Istom presudom, u stavu II okrivljeni M.V. na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a optuženi R.S. na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 4. i 1. KZ i krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, jer nije dokazano da su počinili krivična dela za koja su optuženi. Na osnovu člana 197. stav 1. ZKP određeno je da troškovi postupka optuženog R.S. padaju na teret budžetskih sredstava.

Istom presudom u stavu III prema optuženom V.M. na osnovu člana 354. stav 3. ZKP odbijena je optužba da je izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS i krivično delo davanja mita iz člana 255. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS, jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.985/11 od 12.09.2013. godine povodom žalbi Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, branioca okrivljenog Š.A., delimičnim uvažavanjem žalbi okrivljenog M.V., koja je izjavljena lično i žalbe njegovog branioca i po službenoj dužnosti preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.14/10 od 08.11.2010. godine u odnosu na okrivljenog M.V. u stavu 1 tačka 1 u pogledu postojanja dela, tačka 2 zbog odluke o kazni, u odnosu na okrivljenog Š.A. u stavu 1 tačka 3 izreke presude u pogledu postojanja dela, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu kojom je:

-prema okrivljenom M.V. na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 234. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', broj 121/2012 od 24.12.2012. godine), jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, dok je po službenoj dužnosti u odnosu na krivično delo opisano u stavu 1 tačka 2 izreke presude okrivljenom M.V. zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. KZ, za koje je oglašen krivim tom presudom, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalbe okrivljenog M.V., i njegovog branioca u preostalom delu i žalba javnog tužioca izjavljena zbog odluke o kazni kao i žalba javnog tužioca izjavljena na oslobađajući deo presude u odnosu na okrivljenog M.V. zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisano u stavu II tačka 1 odbijene kao neosnovane;

-prema okrivljenom Š.A. na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP odbijena je optužba da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ, jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja,

dok je žalba Višeg javnog tužioca izjavljena u odnosu na okrivljenog S.R. u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisano u stavu II tačka 2 izreke, presude koja je izmenjena na pretresu i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ opisano pod stavom II tačka 3 izreke presude, izmenjene na pretresu, odbijena kao neosnovana.

Protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu K br.14/10 od 08.11.2010. godine i dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.985/11 od 12.09.2013. godine kojom je prvostepena presuda preinačena i okrivljeni M.V. oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi tačke 1. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom se navedene presude u odnosu na osuđenog M.V. preinačavaju u oslobađajuće, obzirom da delo za koje je osuđen nije krivično delo i da su presude donete uz postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, jer optužni akt nije bio sačinjen u skladu sa zakonom s obzirom da je reč o delu sa blanketnom dispozicijom, a u optužnom aktu nije naveden konkretan materijalno pravni propis koji je povređen.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.V. je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.V. navodi se da delo za koje je M.V. osuđen nije krivično delo čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja je prema navodima zahteva učinjena na taj način što se u pobijanim presudama stalo na stanovište da je poslovanje preko blagajne nedozvoljeni oblik poslovanja, ali nije dokazano da sama blagajna predstavlja robni odnosno vrednosni fond, a što predstavlja bitan elemenat krivičnog dela iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP za koje je M.V. oglašen krivim. Nadalje, u zahtevu se navodi da je krivično delo iz člana 238. KZ delo sa blanketnom dispozicijom a da u optužnom aktu, prvostepenoj i drugostepenoj presudi nije naveden konkretan materijalno pravni propis koji je povređen radnjama osuđenog. U zahtevu se navodi i da je B. a.d. odobren reprogram poreskih obaveza i da je navedeno preduzeće izvršilo ispravku konačnog obračuna poreza i akciza koji obuhvata ceo period poslovanja koji se navodi u pobijanim presudama, te da shodno članu 40. Zakona o poreskom poslovanju i administraciji greška ili propust u prvobitnoj poreskoj prijavi ne može se smatrati da je učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.

Članom 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. KZ, propisano je da će se odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kome je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanje vlasničkih prava akcionara, kazniti zatvorom od 1 do 8 godina ako je usled izvršenja dela pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara.

Iz nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda i veštaka A.M. koji se nalaze u spisima predmeta, proizilazi da u periodu od 01.01.1998. do 11.03.2002. godine preduzeće B. a.d. nije vršilo naplatu preko žiro računa niti su naplaćena sredstva u gotovom novcu uplaćivana na žiro račun već u priručnu blagajnu bez dokaza o uredno vođenoj evidenciji naplate, kao i da je o toj vrsti prometa vođena posebna evidencija sa neistinitom naznakom preduzeća na računima. Navedene činjenice proizilaze i iz iskaza saslušanih svedoka i delimično iz odbrane okrivljenog M.V.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda obzirom da je o spornom prometu vođena posebna evidencija sa neistinitom naznakom preduzeća na računima i da je novac ulazio u posebnu blagajnu, a ne u blagajnu preduzeća, te da se sa tim novcem poslovalo i uglavnom vršila isplata zarada, navedeno pokazuje nameru osuđenog M.V. da preduzeće pribavi protivpravnu imovinsku korist u vidu neplaćanja obaveza državi, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog da blagajna ne predstavlja robni odnosno vrednosti fond kao bitan elemenat krivičnog dela iz člana 238. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama V.M. stiču se svi bitni elementi krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. KZ za koje je pobijanim presudama oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda za postojanje bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP nije od značaja navođenje konkretnog materijalno-pravnog propisa koji je povređen protivpravnim radnjama okrivljenog, niti je od značaja činjenica da je B. a.d. izvršilo ispravku konačnog obračuna poreza i akciza koja obuhvata ceo period poslovanja koji se navodi u napadnutim presudama, a kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog V.M. ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.