Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je ocenom navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Ajdukovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Nikole Ajdukovića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi odredbe opšteg karaktera – iz člana 485. stav 1. i 2. ZKP, koje propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a koje u obrazloženju zahteva konkretizuje navodeći da je u konkretnoj situaciji krivični zakon pogrešno primenjen, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. Krivičnog zakonika, već je radnje okrivljenog opisane u izreci presude, koje se svode na davanje opojne droge na uživanje, trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. Krivičnog zakonika.

Ovi navodi, koji po oceni Vrhovnog suda, suštinski ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ovo krivično delo čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, a stavom 4. navedene odredbe propisano je, između ostalog, kažnjavanje onog ko izvrši delo iz stava 1. ovog člana u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Nikola Ajduković je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, da je isto zabranjeno, a čije je izvršenje hteo, ostvarujući zajedničku odluku, prenosio radi stavljanja u promet – prodaje, supstance koje su proglašene za opojne droge i to 6 paketa opojne droge „Cannabis“, koja sadrži psihoaktivnu komponentu THC u masenom udelu većem od 0,3% neto mase od po 3,77 grama, 4,52 grama, 4,65 grama, 4,09 grama, 4,09 grama i 5,15 grama, zasebno upakovane u bezbojni najlon, 3 paketa opojne droge kokain neto mase od po 1,69 grama, 4,74 grama i 7,86 grama, zasebno upakovane u bezbojni najlon, kao i 28 tableta buprenofrina bele boje, ukupne neto mase 3,08 grama, upakovane u bezbojni najlon, a zatim drugom radnjom sa umišljajem bitno doprineo izvršenju krivičnog dela, tako što je predmetnu opojnu drogu neovlašćeno držao, pa je zajedno sa okrivljenom AA upakovao u PVC kese, koje je okrivljena AA sakrila u vaginalni otvor i istu prenosila od stana okrivljenog do KPZ u Nišu, gde je trebalo da obavi posetu osuđeniku i preda mu opojnu drogu, ali je u tome onemogućena od strane radnice obezbeđenja.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Nikole Ajdukovića, iz kojih proizilazi da je okrivljeni ostvarujući zajedničku odluku, preduzimao radnje usmerene na neovlašćeno prenošenje opojne droge u ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog o učinjenoj povredi krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. Krivičnog zakonika, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju ovoga suda, ostali navodi zahteva branioca, kojima se osporava postojanje saizvršilaštva u konkretnom slučaju i iznosi sopstvena analiza preduzetih radnji okrivljenog i sopstvena verzija kritičnog događaja, kao i sopstveni zaključci u pogledu dokazanosti pojedinih činjenica, spadaju u domen osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i kao takvi ne predstavljaju razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega od strane Vrhovnog suda nisu razmatrani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković