Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da Osnovnom sudu u Zrenjaninu nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 84.854,25 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da nadoknadi troškove punomoćnika oštećenog, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, nakon pravnosnažnosti presude.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenoj „NLB Kontinental Banci“ AD Novi Sad, dosuđen je imovinskopravni zahtev u visini od 101.999.986,13 dinara, a okrivljeni je obavezan na osnovu člana 91. i 92. KZ da oštećenoj isplati dosuđeni iznos u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena NLB Kontinental Banka“ AD Novi Sad za ostatak potraživanog imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.81/22 od 26.04.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.516/17 od 10.11.2021. godine preinačena je tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja se ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, u ..., ulica ... broj .., bez primene elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećenoj „NLB Kontinental Banci“ AD Novi Sad, dosuđen je imovinskopravni zahtev u visini od 67.499.999,28 dinara i okrivljeni je obavezan da oštećenoj isplati dosuđeni iznos u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena „NLB Kontinental Banka“ AD Novi Sad, za ostatak imovinskopravnog zahteva, a preko dosuđenog iznosa, upućena na parnični postupak.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da Osnovnom sudu u Zrenjaninu nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 84.854,25 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da nadoknadi troškove punomoćnika oštećenog o čijoj visini će sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, kao i troškove krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istovremeno, žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, punomoćnika oštećene „NLB Kontinental Banka“ AD Novi Sad i žalbe branioca okrivljenog AA u preostalom delu, odbijene su kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokati Vladimir Horovic, Novak Stanić i Ljubiša Kesić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i s tim u vezi ističe da u konkrenom slučaju nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, jer je oštećena banka dana 22.01.2016. godine primila obaveštenje suda o odustanku tužioca od krivičnog gonjenja, dok je dana 24.02.2016. godine putem punomoćnika podigla supsidijarnu optužnicu protiv okrivljenog, dakle tek 32 dana od dana obaveštavanja o odustanku javnog tužioca, i pored toga što je rok za prigovor oštećenog prema odredbi člana 51. ZKP koji se primenjivao u vreme podnošenja optužnice iznosio 8 dana od dana primanja obeveštenja o odustanku tužioca od krivičnog gonjenja.

Naime, istu povredu zakona, sa istim obrazloženjem, branioci okrivljenog isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud za ocenu ovih žalbenih navoda kao neosnovanih na strani 8 stav peti i strani 9 stav prvi izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP (obzirom da je oštećena „NLB Banka“ AD Beograd preuzela krivično gonjenje podneskom od 27.01.2016. godine, u roku od 8 dana, jer da je dana 19.01.2016. godine obaveštena o odustanku tužioca od krivičnog gonjenja okrivljenog), koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je u toku trajanja krivičnog postupka protiv okrivljenog došlo do izmene Krivičnog zakonika, te je krivično delo iz člana 238. KZ brisano i predviđeno novo krivično delo sa istim opisom iz člana 227. KZ, uz napomenu da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da primena člana 227. KZ u konkretnom slučaju nije moguća jer je tom odredbom predviđena veća kazna zatvora nego za krivično delo iz člana 238. KZ, pa kako je član 227. KZ blaži po okrivljenog, obzirom da bi okrivljeni mogao biti oglašen krivim zbog drugog, blažeg krivičnog dela – krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 1. KZ (po zaprećenoj kazni), to je prema stavu branilaca Apelacioni sud u Novom Sadu morao primeniti blaži zakon po okrivljenog, a što u konkretnom slučaju nije učinio i na koji način je pravnosnažnu presudu doneo uz navedenu povredu krivičnog zakona.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela, u toku 2007. i 2008. godine, postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ („Sl. glasnik RS“, br.85/2005, koji se primenjivao od 01.01.2006. godine do 10.09.2009. godine) koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Po oceni ovoga suda, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, nije po automatizmu dekriminalizovana donošenjem Zakona o izmenama i dopunama KZ („Sl. glasnik RS“, br.94/16), s obzirom na to da su bitna obeležja tog krivičnog dela sada sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ, jer je radnja, gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom“ od strane odgovornog lica, na način kako je to opisano radnjom izvršenja u konkretnom slučaju (što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ), sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica, budući da sama gruba povreda ovlašćenja ima karakter i prekoračenja ovlašćenja (u čemu se sastoji jedna od više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ), čime je u konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije u pogledu navedenog oblika radnje izvršenja dela. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da imovinska korist pribavljena izvršenjem predmetnog krivičnog dela prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude su kažnjive i po Krivičnom zakoniku, koji je važio u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda i odgovaraju obeležjima krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, dok je za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ („Sl. glasnik RS“, br.85/2005), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bila propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to je očigledno da je za okrivljenog najpovoljniji Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, zbog čega su radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ, i to je istovremeno zakon koji je blaži za učinioca, u skladu sa odredbom člana 5. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, te je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u preostalom delu zahteva, branioci okrivljenog ističu da su nižestepene presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a s tim u vezi da je izreka prvnosnažne presude protivrečna samoj sebi i razlozima presude, te da su razlozi presude protivrečni sadržini izvedenih dokaza, pa kako navedena povreda zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, međutim kako u obrazloženju zahteva branioci uopšte ne navode u čemu se ova povreda zakona sastoji, imajući u vidu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, shodno odredbi člana 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi čla na 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić