Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1235/2021
10.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Bate Cvetkovića, Miroljuba Tomića i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Milanka Rakića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.710/20 od 28.01.2021. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.70/21 od 08.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10. novembra 2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Milanka Rakića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.710/20 od 28.01.2021. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.70/21 od 08.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.710/20 od 28.01.2021. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo su osuđeni, i to okrivljeni AA na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, a okrivljena BB na novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da su okrivljeni dužni da novačne kazne plate u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plate u navedenom roku, sud će novčane kazne zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom, okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka, čiji će iznos biti utvrđen posebnim rešenjim u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.70/21 od 08.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB – advokata Milanka Rakića, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.710/20 od 28.01.2021. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Milanko Rakić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti punomoćniku privatnih tužilaca - advokatu Vladimiru Ališiću, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanim pravnosnažnim presudama povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenih, propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da privatna krivična tužba privatnih tužilaca VV i GG ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ, vezano za pojam krivice, jer je u privatnoj tužbi navedeno da su okrivljeni „bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli njegovo izvršenje“, dok u istom optužnom aktu nije navedeno „da su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima i da su bili svesni svoga dela“, kako je to navedeno u izreci prvostepene presude.
Izloženi navodi zahteva su po oceni ovog suda neosnovani, iz sledećih razloga:
Bitna povreda odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 453. ZKP.
Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenih (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP.
Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 728/17 do 19.09.2019. godine, koja je prethodno doneta u ovom postupku, ukinuta rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 344/19 od 11.09.2020. godine, i to usvajanjem žalbe punomoćnika privatnih tužilaca VV i GG – advokata Vladimira Ališića, nakon čega je sud u ponovnom postupku doneo pobijanu presudu K 710/20 od 28.01.2021. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 br.70/21 od 08.09.2021. godine.
Imajući u vidu da je prethodna presuda ukinuta usvajanjem žalbe punomoćnika privatnih tužilaca, te da branilac okrivljenih AA i BB protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.728/17 od 19.09.2019. godine nije ni izjavio žalbu, to u konkretnom slučaju nije ni mogla biti učinjena povreda odredaba člana 453. ZKP, obzirom da ova povreda postoji samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog. Stoga je zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenjen neosnovanim.
Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva – da privatna krivična tužba ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela vezano za pojam krivice, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Naime, iako su tačni navodi izneti u zahtevu branioca okrivljenih – da u optužnom aktu privatnih tužilaca nije navedeno da su okrivljeni „bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, te da su bili svesni svog dela“, već samo da su „bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli njegovo izvršenja“, ova nesaglasnost između navoda privatne tužbe i izreke prvostepene presude ne predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da se uračunljivost uvek pretpostavlja, a samo u sumnji (na neuračunljivost ili smanjenu uračunljivost) utvrđuje, te u konkretnom slučaju nije ni bilo neophodno uračunljivost okrivljenih označavati u opisu radnji izvršenja krivičnog dela u privatnoj tužbi.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je umišljaj, odnosno da su okrivljeni bili svesni zabranjenosti svog dela i hteli njegovo izvršenje, bio naveden i u privatnoj tužbi, te da iz izreke pravnosnažne presude, a i iz navoda privatne tužbe proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom uvredili privatne tužioce izgovarajući reči navedene u izreci presude, to u radnjama okrivljenih AA i BB stoje svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog su pravnosnažnom presudom i oglašeni krivim, te nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Milanka Rakića odbio kao neosnovan.
Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić