U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Miščevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 25/23 od 14.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 790/23 od 11.06.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Miščevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 25/23 od 14.06.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 790/23 od 11.06.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 25/23 od 14.06.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.07.2022. godine do 09.09.2022. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 790/23 od 11.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Zrenjaninu 3K. 25/23 od 14.06.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Jovan Miščević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili preinači samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će okrivljenog osloboditi od kazne izricanjem uslovne osude ili blažom kaznom zatvora koja će se izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i oslobodi plaćanja troškova krivičnog postupka ili iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili odlučivanje drugostepenom sudu. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Miščevića je u odnosu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud propustio da izrekne odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini naknadi troškove krivičnog postupka, jer je okrivljeni nezaposlen i bez imovine, te bi imajući u vidu ove činjenice plaćanjem troškova postupka bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koje je on dužan da izdržava u smislu člana 264. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani. Ovo stoga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano da u odluci kojom rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. KZ okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da sud nije na potpun i pouzdan način utvrdio bitne činjenice od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela, jer nije u skladu sa članom 16. ZKP brižljivo, savesno i nepristrasno cenio izvedene dokaze kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te da je morao da prihvati odbranu okrivljenog da je prvo zadobio udarac od oštećenog u predelu desne jagodične kosti, od kog udarca je pao, da je zatim oštećeni seo ili legao na njega, a što potvrđuju oguljotine kože u predelu oba ramena, obe šake i desnog lakta koje su nanete kada je okrivljeni bio u ležećem položaju pritisnut od strane oštećenog, te da su u pokušaju izvlačenja nastale oguljotine na šakama na desnom laktu, da se zatim okrivljeni pokušao odbraniti od istovremenog protivpravnog napada tako da je rukom napipao i uzeo nož koji se tu već od ranije nalazio i naneo oštećenom teške telesne povrede odbijajući od sebe istovremeni protivpravni napad tako da je postupao, u konkretnom slučaju u nužnoj odbrani. U vezi sa iznetim, branilac iznosi i sopstvenu ocenu nalaza veštaka Vladimira Pilije.

Na opisani način, branilac samo formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, dok faktički osporava činjenične zaključke suda vezane za postojanje krivice okrivljenog i na osnovu svoje verzije događaja iznosi sopstveni zaključak o postupanju okrivljenog u nužnoj odbrani, te suštinski pobija pravnosnažne presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih u pobijanim pravnosnažnim presudama, a kako je to u prethodnom delu ove odluke već obrazloženo, branilac zasniva i svoj stav da ukoliko je došlo do prekoračenja nužne odbrane predviđena je mogućnost blažeg kažnjavanja ili oslobađanja od kazne.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav. 1 ZKP ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković