Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 371/23 od 20.07.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu i branilaca okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokata Ivice Kneževića i Darka Milutinovića, a presuda Višeg suda u Kruševcu K 3/23 od 12.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli u smislu člana 485. stav 1. ZKP branilac okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokat Darko Milutinović i advokat Ivica Knežević, sa predlozima da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivenog Aleksandra Nikolića su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokati Darko Milutinović i Ivica Knežević, u podnetim zahtevima označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, učinjenu na štetu okrivljenog u pobijanim presudama, ali obrazlažući istu suštinski ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branioci okrivljenog Aleksandra Nikolića u podnetim zahtevima navode da se u izreci prvostepene presude ne navode precizno radnje koje predstavljaju radnje proizvodnje droge, usled čega bi se radnje koje je preduzimao okrivljeni mogle pravno kvalifikovati samo kao neovlašćeno uzgajanje psihoaktivne konoplje, pa se u konkretnom slučaju prema stavu odbrane i ne može raditi o krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već jedino o krivičnom delu neovlašćena proizvodnja opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ.

Izneti navodi u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilaze upravo sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni Aleksandar Nikolić oglašen krivim, i to kako objektivna obeležja, koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u tome da je okrivljeni u periodu od maja meseca 2022. godine, pa do 13.09.2022. godine, zajedno sa okrivljenim AA, učestvovao u radnji izvršenja na taj način što su zajednički neovlašćeno proizvodili opojnu drogu marihuanu – cannabis, ukupne neto mase 109,050 kg, i to tako što su po prethodnom dogovoru na pet zasada u ataru sela ... i u ataru sela ... zasadili 151 biljku cannabis, iste negovali, tretirali hemijskim sredstvima, brali i sušili, a od dela osušene marihuane okrivljeni Aleksandar Nikolić je pravio cigarete – „džointe“, a koja droga im je dana 13.09.2022. godine od strane policije pronađena i privremeno oduzeta, tako i ona obeležja krivičnog dela koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, a odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branilaca okrivljenog Aleksandra Nikolića kojima ukazuju da se radnje koje je okrivljeni preduzeo ne mogu smatrati proizvodnjom, budući da se pod proizvodnjom opojne droge podrazumeva njeno stvaranje koje obuhvata sve aktivnosti kojima se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, dok se pod uzgajanjem psihoaktivne konoplje mogu podrazumevati samo radnje koje se odnose na setvu i negu biljke do njenog biološkog zrenja, pri čemu je u konkretnom slučaju utvrđeno, a što je navedeno u izreci prvostepene presude, da je okrivljeni iz predmetnih zasada – brao opojnu drogu marihuanu, sušio, a od dela osušene marihuane okrivljeni pravio cigarete – džointe, koja droga je kod njega pronađena kritičnom prilikom, koje radnje su potom pravilno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog je ukazivala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene prsude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 5. dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima obrazlažu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog Aleksandra Nikolića, suštinski osporavaju činjenično stanje i činjenične zaključke suda u vezi izvršenja predmetnog krivičnog dela, iznošenjem sopstvenog viđenja predmetnog događaja, koji se razlikuje od onog opisanog u izreci prvostepene presude. Branilac okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokat Darko Milutinović, pri tome ukazuje da iz opisa krivičnog dela i utvrđenog činjeničnog stanja, ne proizilazi međusobna uslovljenost i povezanost radnji ili svesti o zajedničkom delovanju svakog od saizvršilaca, posebno imajući u vidu da se radi o dugogodišnjim poznanicima, polemišući na taj način sa činjeničnim zaključcima prvostepenog suda koji se odnose na utvrđenje postojanja saizvršilaštva u izvršenju predmetnog krivičnog dela. Nadalje, branilac okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokat Ivica Knežević osporava činjenične zaključke prvostepenog suda vezane za radnju proizvodnje droge, istovremeno analizirajući izvedene dokaze, uz sopstvenu ocenu istih i konstataciju da je ostalo sporno, a prema izvedenim dokazima, da li pronađeni „džointi“ marihuane potiču sa predmetnih zasada, a koja činjenica je prema stavu odbrane odlučna za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branioci okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Aleksandra Nikolića, advokat Ivica Knežević ukazuje da je na sve napred iznete okolnosti odbrana predložila saslušanje veštaka NKFC Niš, pri čemu je prvostepeni sud taj predlog odbio kao neosnovan, čime suštinski ukazuje na povredu zakona - člana 395. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda odredbe člana 395. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Aleksandra Nikolića, u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Aleksandra Nikolića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovane, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahteve odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić