Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac maloletnog sada punolentnog AA u podnetom zahtevu ističe da su odlukom o troškovima krivičnog postupka, prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredaba člana 262. stav 1. i stav 2. ZKP i člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Članom 262. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano između ostalog da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana je propisano i da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Članom 46. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je između ostalog propisano da se odredbe ovog zakona primenjuju u postupku prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nisu navršila dvadeset jednu godinu.

Odredbom člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak. Stavom 2. istog člana je propisano da ako maloletnik ima prihode ili imovinu, sud može odrediti da plati troškove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad prema njemu izrekne vaspitnu meru, odnosno kada veće za maloletnike nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu maloletničkog zatvora, niti vaspitnu meru.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletog AA ističe da je sud trebalo da odluči u rešenju kojim je izrečena vaspitna mera ko snosi troškove postupka, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, jer je u rešenju samo navedeno da će o troškovima krivičnog postupka biti odlučeno posebnim rešenjem, koje postupanje suda je suprotno odredbi člana 262. stav 1. ZKP, koja podrazumeva da je sud u obavezi da u odluci kojom okončava krivični postupak odluči o obavezi naknade troškova odnosno o tome ko će snositi troškove postupka, te da je naknadno rešenje o troškovima moguće doneti samo u pogledu visine troškova.

Nadalje, osnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojim se ukazuje da je o troškovima krivičnog postupka koji se vodio prema maloletnom sada punoletnom AA trebalo odlučiti saglasno članu 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju vođen postupak prema licu za koje je postojala osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo kao maloletnik, a u vreme pokretanja postupka odnosno suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, te da je nakon spovedenog postupka prema maloletnom sada punoletnom AA rešenjem Višeg suda u Šapcu K 14/20 od 06.08.2020. godine izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstava. U toj situaciji u pravnosnažnom rešenju, u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka je trebalo odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kako je to propisano odredbom člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učinioca krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pa je pogrešan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da će o obavezi naknade troškova postupka biti odlučeno posebnim rešenjem. Kako je prema navodima izreke pravnosnažnog rešenja maloletni, sada punoletni AA nezaposlen i nema nikakvu imovinu, to su ispunjeni i uslovi iz člana 79. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Stoga, kako je u konkretnom slučaju prema maloletnom, sada punoletnom AA izrečena vaspitna mera, a ne kazna, i kako on nema svoju imovinu, niti je zaposlen, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da u toj situaciji ne može biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u smislu člana 79. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Kako je, dakle, pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na koju se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog, sada punoletnog AA, to je Vrhovni kasacioni sud isti usvojio kao osnovan i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, preinačio pobijana pravnosnažna rešenja Višeg suda u Šapcu K 14/20 od 06.08.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 744/20 od 01.10.2020. godine, tako što je odredio da troškovi maloletničkog postupka u odnosu na maloletnog, sada punoletnog AA padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić