Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.407/21 od 21.03.2022.godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.984/19 od 15.07.2021.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Dragana Jovanović zbog povrede zakona iz člana 74., 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), 439. tačka 1) do 3) i član 441.stav 3 i 4 ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1.tačka 1), 2) i 5) KZ, dakle za više alternativno određenih radnji u članu 138a stav 1. KZ, zbog čega smatra da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog i da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je na opisani način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, jer su u konkretnom slučaju utvrđene radnje izvršenja u pobijanim presudama pogrešno pravno ocenjene kao krivično delo iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ.

Naime, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.984/19 od 15.07.2021.godine utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio više radnji opisanih u članu 138a stav 1. KZ, i to „...preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja licu protivno njegovoj volji, protivno volji drugog lica nastojao da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije i preduzimao druge slične radnje na način na koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju...na taj način što je oštećenoj BB...u dužem vremenskom periodu, nasrtljivo davao komplimente da je lepa, da ima lepu kosu, osmeh, oči, komentarisao je njen način šminkanja, garderobu koju je obukla, njeno ponašanje i celokupan izgled, tražio je po objektu kada dolazi da trguje i raspitivao se u kojoj smeni radi, a zatim je sredinom meseca februara 2019. godine u ... preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja i uspostavljanja neposrednog kontakta sa oštećenom BB, protivno njenoj volji, tako što je...prišao automobilu, otvorio vrata i bez ikakvog povoda počeo na nju da viče, govoreći joj da treba da povede računa o svom ponašanju i preteći rečima: „Je.em li ti nanu naninu, pi.ka li ti materina, proteraću te iz naselja!", nakon čega se okrenuo i otišao držeći podignut prst... zatim, tokom meseca aprila 2019. godine, u ..., protivno volji oštećene nastojao da sa njom uspostavi kontakt preko trećeg dica i sredstava komunikacije - pisma, tako što je... VV...dao plavi koverat da ga preda oštećenoj, rekavši joj da se unutar nalazi pismeno...a kada je VV tu pošiljku predala oštećenoj, ona je u njenom prisustvu otvorila i utvrdila da se radi o pismu koje joj je uputio okrivljeni, uznemiravajuće i uvredljive sadržine sa opisom ličnih emocija okrivljenog prema oštećenoj i ispoljenom namerom i željom da sa njom uspostavi neposredni, lični fizički kontakt i komunikaciju...zatim neutvrđenog dana u periodu od kraja meseca maja do početka meseca juna 2019. godine, u ..., protivno volji oštećene nastojao da sa njom uspostavi kontakt preko trećeg lica - GG, koji živi u istoj kući sa oštećenom i njenim suprugom DD... tako što je GG pozvao na njegov kućni broj telefona 0../…-… i zatražio broj mobilnog telefona oštećene...da bi krajem meseca maja 2019. godine, u ..., protivno volji oštećene, nastojao da sa njom uspostavi kontakt preko trećeg lica - njene koleginice, ĐĐ iz ..., SO ..., tako što je istoj putem društvene mreže „Fejsbuk" poslao poruku da prenese oštećenoj da je dobio mejl u vezi suđenja, što je oštećenu, kada je to saznala i kada je lično pročitala navedenu poruku, uznemirilo, a potom dana 21.06.2019. godine, u ..., u ul. ... broj .., protivno volji oštećene nastojao da sa njom uspostavi kontakt putem sredstava komunikacije - pisma i preduzimao druge slične radnje na način na koji može osetno da ugrozi njen lični život, tako što je navedenom prilikom oštećenoj uputio kovertirano pismo, koje je ista pronašla u poštanskom sandučetu na kućnoj adresi, uznemirujuće sadržine, u kom je, između ostalog, napisao; „Ohladi se srce, a onda je svejedno, a to su najgore vesti"...a nakon što ga je oštećena prijavila policiji zbog napred bliže opisanih preduzetih radnji, preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja istoj, tako što je stao ispred vozila u kome se ona nalazila sa svojim suprugom DD, bez namere da se pomeri i svojim ponašanjem ih je provocirao... i sve navedene radnje su pravno ocenjene kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 5) KZ.

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ može se izvršiti sa pet alternativno određenih radnji i glasi: „Ko u toku određenog vremenskog perioda: 1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, 2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije, 3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga, 4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica, 5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorskom do 3 godine“.

Kada u toku određenog vremenskog perioda, okrivljeni svojim radnjama ostvari više oblika izvršenja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. KZ, koji su propisani tačkama 1) do 5), ne postoji idealni sticaj krivičnog dela, već se radi samo o jednom krivičnom delu čiju pravnu ocenu treba izvršiti prema dominantnom obliku izvršenja, dok postojanje i drugih oblika izvršenja može predstavljati otežavajuću okolnost kod odmeravanja kazne, ako su ispunjeni uslovi iz člana 54. stav 3. KZ.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, te preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.984/19 od 15.07.2021.godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.407/21 od 21.03.2022.godine u pogledu pravne ocene krivičnog dela, tako što je radnje za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, nalazeći da je dominantni oblik izvršenja krivičnog dela to što je okrivljeni protivno volji oštećene nastojao da sa njom uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica i putem sredstava komunikacije, pravno ocenio kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ ( „Sl.Glasnik RS“ br.94/16) i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana primenom odredbi članova 4., 5., 42., 45. i 54. KZ.

Prilikom odmeravanja kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, utvrđene u redovnom postupku i nalazi da je odmerena kazna zatvora srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te stepenu krivice i jačini ugrožavanja zaštitnog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4.KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog tako i na planu generalne prevencije.

U pogledu navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti kojim se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja se sastoji u tome što je sud kao otežavajuću okolnost u smislu člana 54. KZ cenio brojnost i raznovrsnost preduzetih radnji, a radi se o radnjama koje predstavljaju obeležja krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije odlukom o sankciji povređen zakon, čime bi bila učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 3.ZKP u vezi odredaba člana 54. stav 3. KZ, jer se broj radnji koje je preduzeo okrivljeni i koje očigledno prelaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela s obzirom da se krivično delo može izvršiti i samo jednom radnjom, saglasno članu 54. stav 3. KZ može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog u delu kojim se navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, odnosno kojima se suštinski ukazuje na povredu člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ni u ocenu navoda u delu u kome se navodi da je sud ranijoj osuđivanosti okrivljenog pridao veći značaj od one koje zaista imaju, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1.ZKP, budući da povrede ovih zakonskih odredbi ne predstavljaju zakonske razloge zbog koje je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Takođe sud se nije upuštao ni u ocenu navoda branioca kojim se označavaju povrede zakona iz člana 74., 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) i člana 441.stav 3) i 4) ZKP, obzirom da u ovom delu zahtev nema zakonom propisani sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. i 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić