Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokata Dragan Bradić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povreda članova 124. stav 1. tačka 1) i 2) i stav 2., 424. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine samo presudu drugostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu, branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da u konkretnom slučaju prema izreci pravnosnažne presude, opisane radnje okrivljenog ne predstavljaju krivično delo, jer istom izrekom nisu opisana sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to jest radnja izvršenja je opisana tako da je okrivljeni osuđen za nepoštovanje odredbe člana 32. i 132. stav 3. ZOBS-a, a propušteno je da se navede da li je okrivljeni postupao i protivno važećem Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji kao podzakonskom aktu, a bez čijeg navođenja i ocene postupanja okrivljenog, po mišljenju branioca nema ni svih bitnih obeležja krivičnog dela jer protivpravnost radnje izvršenja nije u potupnosti utvrđena. Konkretno nisu navedena sva bitna obeležja krivičnog dela jer nije navedeno kojeg ograničenja, zabrane ili obaveze koje su izražene saobraćajnom signalizacijom se okrivljeni nije pridržavao. Naime, prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u pravnosnažnoj presudi se utvrđuje da je okrivljeni vršio polukružno okretanje na mestu gde je to bilo zabranjeno, ali se ne precizira na osnovu čega se zaključuje da je takvo okretanje bilo zabranjeno, to jest ne navodi se pravni propis iz kojeg se može zaključiti da je radnja izvršenja okrivljenog, koja se shodno izreci presude sastoji u polukružnom okretanju – protivpravna. Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda na ovaj način se takođe ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. KZ, iako je branilac numeriše kao povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 14. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, a stavom 3. istog člana da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno iz nehata.

Članom 297. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je ako je usled dela iz člana 289. stav 3., 290. stav 3., 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni, kao učesnik u saobraćaju na putu, tako ugrozio javni saobraćaj da je time doveo u opasnost život i telo ljudi..., upravljajući teretnim vozilom marke i tipa „Iveko ..“..., protivno članu 32. ZOBS-a na putevima i članu 132. stav 3. ZOBS-a na putevima započeo je polukružno okretanje, a da se prethodno nije uverio da to može da učini na bezbedan način, kao učesnik u saobraćaju nije se pridržavao ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom, niti je postupio u skladu sa njihovim značenjem, iako je bio svestan da usled ovakve njegove nepropisne vožnje može doći do ugrožavanja javnog saobraćaja i nastupanja telesne povrede nekog lica, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će posledice moći sprečiti, pa je ..., kojom prilikom je vozač ošt. BB zadobio tešku telesnu povredu ..., u uračunljivom stanju i svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po mišljenju Vrhovnog kasacinog suda, izrekom pravnosnažne presude potpuno je opisana radnja izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa i blanketne norme ZOBS-a koje je okrivljeni prekršio, a na koji zaključak ne utiče činjenica da u izreci nisu navedne odredbe Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji, a uvezi sa čime branilac okrivljenog u zahtevu neosnovano ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, navodeći da je sud pogrešno primenio zakon jer u konkretnom slučaju nije primenio odredbe Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji iz 2017. godine, koje su povoljnije za okrivljenog, a kojim je prema mišljenju branioca, dekriminalizovano obavezno kretanje vozila shodno smeru strelice na kolovozu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede odredaba člana 124. stav 1. tačka 1) i 2) i stav 2. ZKP isticanjem da u nalazima i mišljenjima sudskog veštaka Jelića i komisije veštaka postoje znatna neslaganja, i isti nalazi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni a sud je bio dužan da otkloni razlike, te ukoliko to ne uspe da zatraži mišljenje drugih veštaka. Pored navedenog ističe se i povreda člana 424. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, jer osuđujuća presuda ne ukazuje precizno i jasno koje su odredbe zakona primenjene. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Bradića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić