Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se presuda ne može zasnivati na priznanju saokrivljenog, budući da okrivljeni po zakonu ima pravo da iznese svoju odbranu na način na koji želi, a u konkretnom slučaju, pobijane presude se zasnivaju na iskazu okrivljenog AA koji je dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu na zapisniku KT 838/22 od 23.06.2022. godine, koji je saokrivljeni u ovom krivičnom postupku. U zahtevu se navodi i da su se protiv ove dvojice okrivljenih vodila dva odvojena postupka, da su okrivljeni saslušani pred različitim organima (okrivljeni Miloš Stanković je saslušan u PU Kruševac), a na kraju je u odnosu na obojicu okrivljenih doneta jedinstvena presuda, bez bilo kakve odluke o spajanju i razdvajanju predmeta. U zahtevu se navodi i da zapisnik o saslušanju okrivljenog AA pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu KT 838/22 od 25.06.2022. godine ne sadrži izjašnjenje ovog okrivljenog o načinu na koji će se braniti – da li će se u daljem toku postupka braniti sam ili će angažovati advokata, iz čega proizilazi da navedeni zapisnik predstavlja nezakoniti dokaz.

Iz obrazloženja prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je sud činjenično stanje utvrdio na osnovu priznanja okrivljenog AA koje je dato pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu, o čemu je sačinjen zapisnik KT 838/22 od 23.06.2022. godine, a koje priznanje ima potvrdu u pismeno izvedenim dokazima.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA saslušan pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu na zapisniku o saslušanju osumnjičenog KT 838/22 od 23.06.2022. godine, a navedeni spisi predmeta su združeni spisima predmeta Višeg javnog tužioca u Kruševcu Kti 8/23, o čemu je Viši javni tužilac u Kruševcu obavestio Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu dopisom od 07.03.2023. godine, a nakon okončane istrage prema okrivljenima Milošu Stankoviću i AA podneta je optužnica od strane Višeg javnog tužioca u Kruševcu KTO 30/23 od 31.10.2023. godine, okrivljeni su saslušani na glavnom pretresu, a nakon čega su protiv ovih okrivljenih donete pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog Miloša Stankovića.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da su okrivljeni Miloš Stanković i okrivljeni AA saokrivljeni u ovom krivičnom postupku, da je iskaz okrivljenog AA na zapisniku pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu dat u svemu u skladu sa odredbom člana 88. ZKP (ovaj okrivljeni je priznao da je učinio krivično delo, a nije postojala osnovana sumnja u istinitost priznanja, niti je priznanje bilo nepotpuno, protivrečno ili nejasno, niti je bilo u suprotnosti sa drugim dokazima), na navedenom dokazu se može zasnivati presuda, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Stankovića, ocenjeni kao neosnovani.

Iz zapisnika o saslušenju osumnjičenog AA sačinjenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu KT 838/22 od 23.06.2022. godine proizilazi da je osumnjičeni od strane zamenika javnog tužioca poučen o pravima iz člana 68. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju, kao i da je osumnjičeni izjavio da će se braniti sam i da mu branilac nije potreban.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA u skladu sa zakonom poučen o svojim pravima i da se izjasnio da će se braniti sam i da mu branilac nije potreban, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Stankovića od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Miloša Stankovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da, s obzirom da okrivljeni AA koristi opojnu drogu, sud nije utvrdio da li je kritičnom prilikom bio pod uticajem opojne droge, da li je bio uračunljiv i da li je mogao da da iskaz, odnosno da li je njegov iskaz verodostojan, da se presude zasnivaju na protivrečnim i kontradiktornim dokazima - policijski službenici kritičnom prilikom u samom kafiću legitimisali sva lica i tom prilikom su kod jednog od lica pronašli opojnu drogu, a naveli su da je iz automobila okrivljenog Stankovića izašlo NN lice koje je ušlo u kafić - da sud nije cenio deo iskaza okrivljenog Stankovića, da je okrivljeni AA ušao u njegov auto, da su napravili jedan krug po gradu, da je AA izašao iz automobila do trafike kako bi kupio cigarete, kao i da je video da se tom prilikom okrivljeni AA našao sa nekim njemu nepoznatim licem. U zahtevu se dalje navodi, da je nesporno utvrđeno da između saokrivljenih nije postojala prethodna komunikacija, jer oduzeti mobilni telefon od okrivljenog Stankovića nije ni veštačen, da od okrivljenog Stankovića kritičnom prilikom nije oduzet novac koji bi vodio poreklo od opojne droge, da kod njega nisu pronađeni nikakvi predmeti, kao i da je izostalo neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog AA koje je bilo neopohodno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Milanka Ranković