Branilac okrivljenog, advokat I.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 482. ZKP- a, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a i povrede iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine navedene presude, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da iste presude preinači tako što će okrivljenog B.D. osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo na sednici veća i da nije od značaja za donošenje presude, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28. 09. 2011. godine) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.D. navodi da je u redovnom krivičnom postupku učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a (člana 369. tačka 1. ZKP-a „Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine), jer delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, uz obrazloženje da u predmetnoj krivično-pravnoj stvari posledica, za čije se nastupanje okrivljeni tereti, nije nastupila usled radnji koje je preduzeo sam okrivljeni već usled upadanja točka kombajna u ulegnuće - trag u zemljištu koje je napravio pogonski pneumatik traktora prilikom tretiranja pšenice pre kombajniranja, što vozač kombajna - okrivljeni B.D. nije znao niti je to mogao da pretpostavi.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, jer optužni akt kao i izreka prvostepene presude sadrže sva zakonom propisana obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni B.D. oglašen krivim.

Osim toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog navedene pravnosnažne presude neosnovano pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, (čl. 368. stav 1. tačka 8. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 od 03.09.2009. godine) navodima da je prvostepenom presudom prekoračena optužba jer je izrekom prvostepene presude izmenjen dispozitiv optužnice tako što je sud u izreci prvostepene presude dodao reči „jer je od istog odustao“, čime je izmenio opis krivice.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je dodavanjem navedenih reči, okrivljeni suštinski oglašen krivim za identične propuste i radnje koje su mu na teret stavljene optužnim aktom javnog tužioca te da je nasuprot stavu odbrane, dodavanjem navedenih reči činjenični opis prilagođen činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, za šta je sud ovlašćen, te da optužba nije prekoračena jer u redovnom krivičnom postupku sud nije postupao protivno odredbi člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da odbrana okrivljenog, iskazi saslušanih svedoka kao i nalazi i mišljenja veštaka mašinske i poljoprivredne struke nisu pravilno ocenjeni, što je sve dovelo do donošenja osuđujuće umesto oslobađajuće presude.

Međutim, ovim navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda suštinski se pobija pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP-a, a što članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije propisano kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca okrivljenog.

U zahtevu branioca okrivljenog navodi se i povreda odredbe člana 460. ZKP-a sa obrazloženjem da drugostepeni sud nije ocenio navode izjavljene žalbe branioca a razlog je način na koji je vođena sednica drugostepenog veća.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovi navodi u zahtevu branioca članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nisu propisani kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, tako da o njima ovaj sud nije odlučivao.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.D., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.