Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1272/14 od 12.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.B., adv. M.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., adv. M.D., u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a, jer je na radnje okrivljenog koje su predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Optužnicom Opštinskog javnog tužioca u Inđiji Kt br. 59/07 od 21.04.2009. godine okrivljenom D.B. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS.

Osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenje u privredi opisan u stavu 1. člana 238. KZ, propisuje više alternativnih radnji izvršenja koje čini odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica. Radnje izvršenja opisana u stavu 1. člana 238. KZ povezuje namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravna lica, dok stav 2. istog člana 238. KZ propisuje da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti zatvorom ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara. Kvalifikatornu okolnost iz stava 2. člana 238. KZ predstavlja visina pribavljene protivpravne imovinske koristi (preko pet miliona dinara).

U izreci prvostepene presude, između ostalog je navedeno „da je okrivljeni D.B. kao odgovorno lice, direktor AD J. preduzeće za trgovinu vozilima iz B., u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist za AD J. iz B., na drugi način grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovine ... na taj način što je ... za oštećenog AD G. iz I. nastupila šteta u ukupnom iznosu od 5.897.849,44 dinara ...“. te su njegove radnje kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ.

Prema tome, u izreci presude nije naveden iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, što čini bitno obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Samo namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, označene u izreci presude mogla bi da bude sastavni deo nekog drugog krivičnog dela, ali obeležje bez koga nema krivičnog dela zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS je pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara. Iznos od 5.897.849,44 dinara je označen kao visina nastupele štete koja se ne može apsolutno poistovetiti sa pribavljanjem imovinske koristi koja u presudi nije navedena.

Oglašavajući okrivljenog D.B. krivim za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz stava 2. člana 238. KZ-a prvostepeni sud čini povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a jer u pravnosnažnoj presudi ne navodi bitan element krivičnog dela, kako se osnovano u zahtevu navodi. Kako drugostepeni sud u žalbenom postupku navedenu povredu nije otklonio, to je ista povreda učinjena i drugostepenom presudom.

S`toga je, iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B. usvojio kao osnovan, ukinuo i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove presude, otkloniti učinjenu povredu zakona, tačno označiti mesto, vreme i radnju izvršenja krivičnog dela, te nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.