Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 599/22 od 03.08.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog Srđana Vukčevića i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 102/21 od 02.03.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vladimir Horovic, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinače, a okrivljeni osudi za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika ili da se podneti zahtev usvoji, tako da se obe presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili eventualno zahtev usvoji, tako da se samo drugostepena presuda ukine i spisi predmeta vrate drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži shodno članu 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Vukčevića, advokata Vladimira Horovica je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koja se ogleda u činjenici da u radnjama izvršenja koje se okrivljenom stavljaju na teret nema elemenata krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ već se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika (KZ). Naime, s obzirom da je za postojanje krivičnog dela iz člana 246a KZ potrebno da su ispunjena dva uslova, da je opojna droga u manjoj količini i da je korišćena za sopstvenu upotrebu, i kako je u praksi prihvaćen stav da je 500 gr marihuane manja količina opojne droge, a utvrđeno je da okrivljeni koristi 5 do 6 gr marihuane dnevno, samim tim, po navodima branioca, okrivljeni je opojnu drogu držao za sopstvene potrebe i osudom za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ povređen je krivični zakon na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu određenom u izreci presude „u stanju kada mu je sposobnost da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne do bitnog stepena, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno uzgajao i neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu... na taj način što je u dvorištu svoje kuće na navedenoj adresi posejao i uzgajao četiri biljke Canabis sativa....dok je u kući držao sasušene delove biljke Canabis sativa... koju opojnu drogu je razmeravao pomoću digitalne vagice marke „Kern“ i pripremao je za prodaju, pri čemu je bio svestan da su njegova dela zabranjena..“. Dakle, u činjeničnom opisu krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga za koje je okrivljeni oglašen krivim, jasno stoji da je okrivljeni u kući neovlašćeno radi dalje prodaje držao opojnu drogu, kako je to navedeno u izreci presude, te opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo sadrže sva obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kako objektivna, tako i subjektivna, kako su to pravilno i zaključili nižestepeni sudovi, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani. Samim tim neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ pa su suprotni navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih navoda Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić