Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 n 550/21 od 24.08.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 3K-142/21 od 13.05.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Milan Dumić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i istakao da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, a kao nezakonite dokaze označio je medicinsku dokumentaciju za oštećenu BB i izveštaj Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu-Odeljenje u Obrenovcu.

U pogledu medicinske dokumentacije za oštećenu, branilac je naveo da s obzirom na činjenicu da se oštećena koristila svojim pravom da ne svedoči u ovom krivičnom predmetu, predviđenim članom 94. stav 1. tačka 1) ZKP, to nije bilo moguće pobijane presude zasnovati na lekarskom izveštaju lekara hitne pomoći u kome su osim utvrđenih povreda uneti i navodi oštećene po pitanju mehanizma nastanka istih.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti iz sledećih razloga.

Prilikom obavljanja kliničkog pregleda pacijenta lekar specijalista ima obavezu da utvrdi anamnestičke podatke i iste unese u svoj izveštaj, upravo na način kako je sve i konstatovano u lekarskom izveštaju specijaliste neurohirurgije Milorada Veljkovića od 05.02.2020. godine u kome su navedeni podaci koje su lekari uzeli od pacijenta BB. Samim tim navođenje načina zadobijenih telesnih povreda konstatovanih pregledom oštećene predstavlja anamnestički podatak koji je sastavni deo izveštaja lekara specijaliste koji je dužan da u pogledu sumnje da je izvršeno krivično delo i prijavi slučaj policiji i koji kao takav može da se koristi kao dokaz u postupku, pa u tom smislu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedeni medicinski izveštaj predstavlja dokaz na kome se presuda može zasnivati o čemu je drugostepeni sud u obrazloženju presude na strani 2 pasus 8 i strana 3 pasus 1 dao dovoljne i jasne razloge koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti po pitanju opredeljivanja izveštaja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu-Odeljenje u Obrenovcu kao nezakonitog dokaza, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da iako stoje navodi žalbe, imajući u vidu ostale dokaze očigledno je da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, o čemu je u obrazloženju presude na strani 3 stav 2 i 3, dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić