Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom će u celini ili delimično ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suđenje sa napomenom da se novi glavni pretres održi pred izmenjenim sudijom pojedincem ili većem ili da u celosti ili delimično ukine prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe. Predložio je da se izvršenje kazne zatvora prekine do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze, branilac označava krivičnu prijavu podnetu od strane Sekretarijata za poslove komunalne policije broj 355-33194/2017 od 08.06.2017. godine i službenu belešku sačinjenu od iste ustanove pod brojem 355-33194/2017 od 03.06.2017. godine. Branilac navodi da ovi dokazi nisu mogli biti korišćeni u smislu člana 84. ZKP u ovom predmetu, jer su pribavljeni suprotno odredbi člana 16. ZKP i morali su biti izdvojeni iz spisa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta i presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K 872/21 od 13.12.2021. godine proizilazi da je sud u dokaznom postupku pored saslušanja okrivljenog i ispitivanja brojnih svedoka, uz saglasnost stranaka izvršio uvid u tekstove iz dnevnih listova „Blic“ i „Kurir“, presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu K 655/12 od 24.03.2014, presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk 301/19 od 16.12.2019. godine i izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog od 13.12.2021. godine.

Kako prema stanju u spisima, krivična prijava i navedena službena beleška, nisu izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu i nisu korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku, samim tim ni pravnosnažne presude na njima nisu zasnovane, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani, a osim toga su i netačni.

Ukazujući na istu povredu zakona branilac kao nezakonite dokaze, na kojima se presuda ne može zasnivati, označava iskaze svedoka - komunalnih policajaca, date pred javnim tužiocem, kada su im, prilikom izjašnjavanja o okolnostima koje predstavljaju bitne elemente krivičnih dela za koja se tereti okrivljeni, prezentovani navodi iz krivične prijave i službenih beleški.

Ne stoje navodi zahteva da su svedocima - komunalnim policajcima GG i VV, pre ili tokom ispitivanja, predočeni navodi krivične prijave i službene beleške, što proizilazi iz zapisnika o njihovom ispitivanju pred Prvim OJT u Beogradu dana 20.10.2020. godine, dok iz zapisnika o ispitivanju svedoka BB od 09.02.2021. godine, proizilazi da su ovom svedoku predočeni navodi krivične prijave u pogledu vremena kada se kritični događaj dogodio. Međutim, svedok BB, pa i svedoci VV i GG ispitani su na glavnom pretresu, i to VV i BB dana 08.07.2021. godine, a GG dana 26.10.2021. godine, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedocima i ispoštovano pravo na odbranu, koju mogućnost je odbrana okrivljenog koristila. Budući da su svedoci na glavnom pretresu, kada su bile ispunjene sve procesne pretpostavke za njihovo ispitivanje, izneli sva svoja saznanja o događajima u smislu njihovih zakonskih obaveza, a u okviru svedočenja i ponovili navode konstatovane na zapisnicima o njihovom ispitivanju pred javnim tužiocem u toku istražnog postupka, njihovi prethodni iskazi pred javnim tužiocem, ne mogu se posmatrati kao poseban dokaz, zbog čega su navodi branioca, kojima ukazuje na nezakonitost ovih iskaza, ocenjeni kao neosnovani.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su u pogledu krivičnih dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da dela za koja je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nisu krivična dela i da je u odnosu na ova dela primenjen zakon koji se ne može primeniti, s obzirom da u konkretnom slučaju može biti reči samo o prekršaju iz člana 22. Zakona o javnom redu i miru, jer radnje koje je preduzeo okrivljeni kritičnim prilikama predstavljaju uvrede, a ne ometanje na drugi način službenog lica u vršenju službene dužnosti i pretnju da će napasti na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenih u izreci pravnosnažne presude pod tačkom 1. i 2., i to da je: „okrivljeni AA dana 03.06.2017. godine .... na drugi način ometao službena lica u vršenju službene dužnosti – komunalnog policajca Sekretarijata za poslove komunalne policije Gradske uprave grada ... BB, na taj način što su komunalni policajci vršili kontrolu taksi vozila, te prišli motornom vozilu koje je koristio DD od koga su zatražili na uvid dokumenta, te se okrivljeni oštećenom BB obratio rečima „Nemojte da ga pišete“, na šta mu je oštećeni odgovorio da ga ne ometa u radu, a okrivljeni mu se povišenim tonom obratio rečima „P... jedna, ..... ti mater, puši mi ....majmunčino jedna, ....“, te mu se uneo u lice i šakom ga udario po ruci“, kao i da je „dana 24.12.2017. godine...pretio da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti - komunalnog policajca Sekretarijata za poslove komunalne policije Gradske uprave grada ... VV, na taj način što su komunalni policajci vršili kontrolu taksi prevoza pa je oštećeni VV prišao motornom vozilu marke....reg. oznaka .....koje je koristio okrivljeni i od istog zatražio na uvid dokumenta, a okrivljeni se oštećenom obratio rečima „Puši ... VV, ne dam ti dokumenta, skini uniformu da ti pokažem ko sam, naći ću te u civilu u gradu, polomiću ti obe noge i ruke, p.... jedna, mamicu ti ..., do koliko sati radiš da te sačekam i polomim obe noge, ja pošmrčem za veče tvoju platu, p...smrdljiva“, a pri tome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan dela i da je isto zabranjeno, a čije izvršenje je hteo, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja dva krivična dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koja krivična dela je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, te nema mesta razmatranju postojanja prekršaja iz člana 22. Zakona o javnom redu i miru.

Ovo sa razloga jer su, suprotno navodima branioca okrivljenog, u izreci pravnosnažne presude navedene i bliže opisane radnje izvršenja krivičnih dela koja su predmet optužbe, a koja se, kada je u pitanju događaj od 03.06.2017. godine i celokupno ponašanje okrivljenog tom prilikom, ogledaju u ometanju službenog lica na drugi način u vršenju službene radnje odnosno u onemogućavanju službenog lica da drugom licu piše kaznu, dok se kada je u pitanju događaj od 24.12.2017. godine sastoje u pretnji okrivljenog da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti i to upućivanjem ozbiljne, direktne i konkretne pretnje da će napasti na život i telo oštećenog rečima navedenim u izreci pod tačkom 2., a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnih dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Stoga su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da dela za koja je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nisu krivična dela, već prekršaji iz člana 22. Zakona o javnom redu i miru, a samim tim i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, navodima da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni izvršio krivična dela za koja je oglašen krivim, analizirajući pri tome izvedene dokaze posebno iskaze svedoka, te ukazujući na nedostatke optužnog akta iznošenjem sopstvenog mišljenja da su u optužnom aktu prepisani navodi krivične prijave, branilac okrivljenog osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić