U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Tanasijin Siniše, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljenog, Siniše Tanasijina i njegovog branioca, adv. Aleksandra Ostojina, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 796/17 od 09.05.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 706/18 od 25.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Tanasijin Siniše, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 796/17 od 09.05.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 706/18 od 25.09.2018. godine, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Tanasijin Siniše podnet protiv navedenih presuda ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 796/17 od 09.05.2018. godine, okr. Tanasijin Siniša oglašen je krivim zbog četiri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koja dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dve godine i zbog jednog produženog krivičnog dela, teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest meseci.

Istom presudom, okr. Siniša Pavlovski oglašen je krivim zbog šest krivičnih dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po dve godine i zbog jednog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, za koja dela mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset godina.

Odlučujući o žalbama okrivljenih i njihovih branilaca, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 706/18 od 25.09.2018. godine, odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-okr. Tanasijin Siniša, bez navođenja razloga iz kojih zahtev podnosi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud predmet vrati prvostepenom sudu na pravično suđenje;

-branilac okr. Tanasijin Siniše, adv. Aleksandar Ostojin, zbog povrede zakona – član 438. stav 2. tačka 1) i član 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da obe presude preinači u oslobađajuće ili da obe presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovan, a da je zahtev okrivljenog nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su pobijane presude zasnovane na nezakonitom dokazu – iskazu okr. AA datom u PU Novi Bečej, te da je zapisnike o njegovom saslušanju Ku broj 313/17 od 20.06.2017. godine trebalo izdvojiti iz spisa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani sedam u trećem stavu, dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne ukazuje konkretno u čemu se navedena povreda sastoji već opširno iznosi svoju ocenu iskaza AA, ukazuje na propuste prvostepenog i drugostepenog suda prilikom utvrđenja činjeničnog stanja, zatim navodi da okrivljeni Tanasijin Siniša nije učestvovao u izvršenju krivičnih dela... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Takođe, branilac u zahtevu navodi da pobijane presude sadrže nejasne i u znatnoj meri protivrečne razloge o odlučnim činjenicama, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Najzad branilac u zahtevu navodi da je donošenjem nezakonitih odluka povređeno i pravo okrivljenog na pravično suđenje garantovano članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, međutim, uz zahtev nije dostavio Odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, što je obaveza podnosioca zaheva u smislu člana 484. ZKP, ukoliko se zahtev podnosi iz razloga predviđenog odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku, dok je odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac a stavom 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi, jasno je da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti ali da to može učiniti isključivo preko branioca. U konkretnom slučaju okr. Tanasijin Siniša zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je lično, a ne preko branioca, pa je njegov zahtev nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić