Na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljena je obavezana da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 23.795,38 dinara, te da oštećenoj BB na ime zastupanja od strane advokata isplati iznos od 90.375,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pranosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.288/22 od 12.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.631/21 od 06.05.2022. godine, potvrđena, dok je žalba okrivljene AA, odbačena kao neblagovremena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Nataša Radević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na povredu člana 441. stav 4. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluku o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i naloži tom sudu ponovno odlučivanje o žalbi okrivljene, ili da pobijane presude ukine ili preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu krivičnog zakona, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Navedena povreda je, prema navodima zahteva, učinjena na taj način što je za postojanje krivičnog dela iz člana 278. stav 5. KZ, kao posledica ovog oblika krivičnog dela, nužno nastupanje konkretne opasnosti za život i telo neodređenog broja ljudi, a ne samo jedne osobe, pa kako je u konkretnom slučaju okrivljenoj stavljeno na teret da je njen pas ujeo samo oštećenu BB, to u radnjama okrivljene ne stoje bitni elementi krivičnog dela zbog kog je oglašena krivom.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. KZ obuhvata dva osnovna oblika izazivanja opšte opasnosti, i to opšte opasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom, a delo je dovršeno nastupanjem te opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, pri čemu je potrebno da su inkriminisane radnje učinjene iz nehata.

Izrekom prvostepene presude utvrđeno je da je okrivljena AA, u stanju uračunljivosti i svesna zabranjenosti dela, opšteopasnom radnjom i sredstvom izazvala opasnost za telo ljudi, na taj način što nije obezbedila prostor terase i, ostavivši suviše dugačak povodac na psu, koji je znatno duži od dužine njene terase, pustila svog psa mešanca retrivera da izađe sa terase, pritrči i ujede oštećenu BB u predelu natkolenice desne noge, dok je prolazila kroz zajednički prolaz neposredno pored terase i kuće okrivljene zajedno sa VV i njenim suprugom GG, iako je bila svesna da svojom radnjom može učiniti delo, ali olako držala da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, a usled čega je oštećena zadobila laku telesnu povredu“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela zbog kog je okrivljena oglašena krivom, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. KZ, imajući u vidu da iz izreke jasno proizilazi da je okrivljena u stanju uračunljivosti, opšteopasnom radnjom i sredstvom izazvala opasnost za život i telo svih ljudi koji su prolazili kroz zajednički prolaz pored njene kuće, te da je kritičnom prilikom nastupila apstraktna opasnost za oštećenu BB, VV i njenog supruga GG, koji su prolazili ovim prolazom, a zatim i konkretna opasnost za oštećenu BB, koju je pas okrivljene ujeo i naneo joj laku telesnu povredu.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljene ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Istim zahtevom ukazuje se i na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, i s tim u vezi ističe da je „potpuno pogrešna“ odluka prvostepenog suda u vezi sa obavezom okrivljene na oštećenoj plati dosuđeni iznos na ime zastupanja od strane advokata.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, to je po oceni ovoga suda prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljenu obavezao da naknadi troškove krivičnog postupka oštećenoj BB na ime zastupanja od strane punomoćnika – advokata u iznosu od 90.375,00 dinara, pa se podnetim zahtevom neosnovano ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene odbačen je kao neodozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje i da je pravnosnažna presuda zasnovana i na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u zahtevu se ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, odnosno na kojim nezakonitim dokazima je zasnovana pravnosnažna presuda, već se s tim u vezi polemiše sa ocenom suda o validnosti iskaza svedoka VV i ističe da postoji višedecenijski sukob između okrivljene i DD, oca svedoka VV.

Pored toga, istim zahtevom ukazuje se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je izreka presude nerazumljiva, a razlozi protivrečni izreci, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ukazivanjem da u konkretnom slučaju nije „urađen potreban uviđaj na licu mesta“, da tokom postupka nije utvrđena dužina lanca kojim je pas bio vezan, uz zaključak da je prvostepena presuda zasnovana na nepotpuno i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju.

Najzad, u zahtevu se ističe da je nižestepenim presudama doneta „pogrešna odluka o krivičnoj sankciji“, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako navedene povrede zakona (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, te povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1. ZKP) ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi član 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić