.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 125/2015
11.02.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.V., zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V., adv. N.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 279/13 od 11.03.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 632/14 od 12.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V., adv. N.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K. 279/13 od 11.03.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 632/14 od 12.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 279/13 od 11.03.2014. godine, okrivljeni S.V. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se ima uračunati i vreme zadržavanja u policiji od 12.07.2013. godine od 8,50 sati pa do 13.07.2013. godine do 19,55 sati.
Istom presudom od okrivljenog na osnovu člana 246. stav 7. KZ oduzeta je opojna droga bliže opisana u izreci prvostepene presude.
Na osnovu člana 87. KZ okrivljenom S.V. izrečena je mera bezbednosti bliže navedena u izreci prvostepene presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 632/14 od 12.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.V. i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 279/13 od 11.03.2014. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude usvoji i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V., adv. N.G. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog S.V., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama pogrešno primenjen zakon, iz čega proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalnopravne prirode sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza što ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Takođe, u obrazloženju zahteva se navodi da je izreka presude nerazumljiva i ukazuje na povredu iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP kao i da je presuda protivrečna sama sebi i razlozima presude, iz čega proizilazi da pobijane presude osporava zbog povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Dakle, kako se u podnetom zahtevu samo formalno označava povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a koja odredba je opšteg karaktera, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to jest na utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao i na povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.V., adv. N.G., na osnovu odredbe člana 487 .stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
