Navedenom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni AA upućen je da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku, a na osnovu člana 264. stav 4. okrivljeni Milibor Kostić je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.818/18 od 11.10.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Milibora Kostića preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K br.925/14 od 17.11.2017. godine, samo u delu odluke o izrečenoj meri bezbednosti oduzimanja predmeta tako što je Apelacioni sud u Beogradu na osnovu odredbe člana 87. KZ prema okrivljenom Miliboru Kostiću izrekao meru bezbednosti – oduzimanje predmeta i to pištolja marke „...“ model „...“, kalibra ... mm, fabričkog broja ..., sa pripadajućim okvirom i dva metka, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Milibora Kostića i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu odbijene kao neosnovane i ožalbena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milibora Kostića, advokat Nemanja Jolović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da se drugostepena presuda preinači, tako što će se usvojiti žalba branioca okrivljenog Milibora Kostića i preinačiti prvostepena presuda tako što će se okrivljeni primenom člana 423. ZKP osloboditi optužbe za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a okrivljenom dosuditi troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, ili da se drugostepena presuda ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog Milibora Kostića.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakoniosti branioca okrivljenog našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Milibora Kostića navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog Milibora Kostića, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da je pravni stav nižestepenih sudova u pogledu uračunljivosti okrivljenog nerazumljiv i protivrečan, da iz izreke prvostepene presude proizilazi da su moć rasuđivanja i moć odlučivanja kod okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela bili bitno smanjeni, ali da iz izreke presude i iz razloga presuda nižestepenih sudova proizilazi i da je okrivljeni bio svestan svoga dela, dakle, da je stanje njegove svesti potpuno očuvano, što je imalo za posledicu pogrešnu pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenog, koja pravna kvalifikacija je neodrživa zbog nepostojanja subjektivnog elementa – nedostatka namere – umišljaja okrivljenog da oštećenog liši života, već se radi eventualno o krivičnom delu teške telesne povrede učinjene iz nehata, zbog koje povrede zakona je usledila pogrešna kazna.

Kako je, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Milibora Kostića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, obzirom da iste ne predstavljaju povrede zakona zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić