U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Pavlovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.103/2018 od 24.05.2018.godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.222/19 od 29.10.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 13.02.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Pavlovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.103/2018 od 24.05.2018.godine i Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.222/19 od 29.10.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.103/2018 od 24.05.2018.godine, u stavu prvom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krvičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnsnažnosti presude, s tim da, ukoliko istu ne plati u određenom roku, sud će novčanu kaznu izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan zatvora, a okrivljeni BB i okrivljeni VV oglašeni su krivim zbog izvršenja po dva krvična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i po jedno krivično delo uvreda iz člana 170 stav 1. KZ, za koja krivična dela im je sud, nakon što im je prethodno utvrdio pojedinačne novčane kazne, osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od po 70.000,00 dinara, koje su dužani da plate u roku od mesec dana od dana pravnsnažnosti presude, s tim da, ukoliko istu ne plate u određenom roku, sud će istu izvršiti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

U stavu dva prvostepene presude, na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 20. ZKP, prema okrivljenom GG odbijena je optužba da je izvršio krivično delo laka telsna povreda iz član 122. stav 1. KZ i krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 3Kž.br.222/19 od 29.10.2019.godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih BB i VV, njihovog branioca, kao i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K.br.103/2018 od 24.05.2018.godine, potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka dosuđenim privatnoj tužilji DD, kao pravnom sledbeniku sada pokojnog GG u kome delu je pobijana presuda usvajanjem žalbe branioca okrivljenih BB i VV ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Pavlović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane presude preinači u delu koji se odnosi na okrivljenog AA, tako što će istog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Povreda zakona ogleda se u tome što se, po oceni branioca, u radnjama okrivljenog AA ne stiču elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, usled nedostatka skrivljenosti, namere i protivpravnosti zbog postupanja u nužnoj odbrani okrivljenog AA, pošto iz činjeničnog opisa radnji izvršenja u odnosu na okrivljenog BB i VV datom u izreci prvostepene presude proizilaze svi elementi postupanja u nužnoj odbrani radi odbijanja istovremenog protivpravnog napada, jer odbrana koju je okrivljeni AA primenio za odbijanje istovremenog protivpravnog napada je bila neophodno potrebna za odbijanje napada i srazmerna napadu, imajući u vidu kontinuitet i intezitet napada i odbrane, te srazmerna mogućnostima koje je okrivljeni imao za odbijanje napada.

Naime, po stavu odbrane, budući da je bio ugrožen život sada pokojnog GG, tada bitno narušenog zdravlja zbog teške bolesti i telesni integritet supruge okrivljenog AA, oštećene DD napadom od strane dve muške odrasle osobe u punoj snazi koje po godinama mogu da budu deca okrivljenom AA, isti je bio doveden u situaciju da je prosto morao da reaguje i pokuša da odbije istovremeni protivpravni napad koji je dolazio od strane braće BB-VV, zbog čega je okrivljeni delo učinio u nužnoj odbrani, iz kog razloga, shodno odredbi člana 19. stav 1. KZ, isto nije krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi primene instituta nužne odbrane.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani tri stav pet i strani četiri stav jedan i tri dao dovoljne i jasne razloge (zasnivajući ih na činjeničnim utvrđenjima datim u prvostepenom postupku i prihvatajući u potpunosti razloge koje je prvosteni sud naveo na strani 14, 15, 16 i 17 svoje presude), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić