Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 14/21 od 13.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, i između ostalih, žalbe branilaca okrivljenog Lazara Rajića, pa je presuda Višeg suda u Smederevu K br 54/18 od 23.07.2020. godine, u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Lazara Rajića, advokat Milisav Čogurić, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja zahteva prozilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lazara Rajića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Lazara Rajića u zahtevu navodi da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude ne proizilaze bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni Lazar Rajić oglašen krivim, jer je u izreci navedeno da je okrivljeni posredovao između okrivljenog AA i okrivljenog BB, a da ih pri tome nije doveo u vezu, iz čega proizilazi da se okrivljeni AA i okrivljeni BB nisu mogli dogovoriti o primopredaji droge, a do primopredaje droge nije ni došlo, jer je okrivljeni Lazar Rajić odustao od te transakcije i vratio drogu okrivljenom BB, što predstavlja odustanak od izvršenja krivičnog dela, pa se u radnjama okrivljenog Lazara Rajića ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a na činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, pogrešno je primenjen zakon.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Lazara Rajića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom ostvario radnju posredovanja pri kupovini i prodaji opojne droge, čime je učinjena alternativno određena radnja izvršenja krivičnog dela propisana članom 246. stav 1. KZ (strana 4, stav 2 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić