.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1254/2014
29.01.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.R., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata P.J. iz B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru Posl.br.K.221/13 od 26.02.2014. godine i Višeg suda u Zaječaru 5Kž.186/14 od 07.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 29.01.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata P.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru Posl.br.K.221/13 od 26.02.2014. godine i Višeg suda u Zaječaru 5Kž.186/14 od 07.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru Posl.br.K.221/13 od 26.02.2014. godine, okrivljeni M.R. oglašen je krivim za krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30-trideset dana i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti pod uslovom da u roku od 1-jedne godine ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 8.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate i na plaćanje oštećenom V.M. troškova krivičnog postupka u iznosu od 12.750,00 dinara, dok je oštećeni V.M. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Viši sud u Zaječaru, presudom 5Kž.186/14 od 07.11.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. M.R., adv. P.J. i presudu Osnovnog suda u Boru K.221/13 od 26.02.2014. godine, potvrdio.
Branilac okr. M.R., adv. P.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povreda zakona na štetu okrivljenog iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi sa članom 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude preinači i donese oslobađajuću presudu ili da pobijane presude ukine i vrati na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.R., adv. P.J., je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 1) ZKP, dakle po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, koja povreda je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, shodno odredbama člana 485. stav 4. u vezi sa stavom 1. tačka 1) ZKP.
Međutim, obrazloženje istaknute povrede zakona i s tim u vezi stava odbrane o nepostojanju, u radnji okrivljenog opisanoj u izreci i obrazloženju pobijane pravnosnažne presude, subjektivnog obeležja krivičnog dela prevare koje se tiče prevarne namere, svodi se na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, pošto branilac okrivljenog, osporavajući zaključak suda o postojanju prevarne namere kod okrivljenog u vreme zaključenja predmetnog kupoprodajnog ugovora i pri tom, pozivajući se na „nesporno utvrđene“ činjenice o razlozima neizvršenja ugovora (odustajanje oštećenog od kupovine jednog neposredno ponuđenog i više usmeno ponuđenih vozila i kasnije nastala nemogućnost okrivljenog da vrati primljeni avans za nabavku vozila zbog zapadanja u materijalnu oskudicu), za koje navodi da dokazuju suprotno i da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu između okrivljenog i oštećenog V.M., te činjenice predstavlja drugačije i suprotno od onoga što je u pogledu ponašanja okrivljenog i oštećenog kao ugovornih strana utvrđeno pobijanom pravnosnažnom presudom.
Kako odredbama člana 485. stav 4. ZKP, koje propisuju razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je predmetni zahtev branioca okr. M.R. nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.R. odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac, s.r. Janko Lazarević, s.r.
