Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine, usvojena je žalba VJT u Nišu i preinačena presuda Višeg suda u Nišu K 74/22 od 31.01.2023. godine u odnosu na okr. Nikolu Mladenovića u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni i u odnosu na okr. Marka Mladenovića, pa su okrivljeni Nikola Mladenović i Marko Mladenović oglašeni krivim da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje ih je Apelacioni sud u Nišu osudio na kazne zatvora i to okr. Nikolu Mladenovića na kaznu doživotnog zatvora, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2020. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, koju je dužan da izdrži, a okr. Marka Mladenovića na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina, koju je dužan da izdrži i u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2020. godine do 23.12.2021. godine i od 08.11.2023. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Na osnovu člana 83.KZ Apelacioni sud u Nišu je okr. Marku Mladenoviću izrekao meru bezbednosti obavezno lečenje narkomana i istovremeno odredio da će se navedena mera izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili drugoj odgovarajućoj zdravstvenoj ili specijalizovanoj ustanovi, a koja mera će trajati dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, a vreme provedeno u ustanovi na lečenju se ima uračunati u kaznu zatvora. Istom presudom je žalba branioca okr. Nikole Mladenovića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena, a oštećena AA je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak. Okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 10.000,00 dinara i na ime troškova postupka iznos od po 117.000,00 dinara, Apelacionom sudu u Nišu, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, dok će o troškovima postupka nastalim pred prvostepenim sudom odlučiti taj sud posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 6/24 od 29.05.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okr.Marka Mladenovića i preinačena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, kao trećestepeni, okr. Marka Mladenovića, za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2020. godine do 23.12.2021. godine i od 08.11.2023. godine, pa nadalje, dok su žalba VJT u Nišu i žalba branioca okrivljenog Marka Mladenovića u ostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom su odbačene kao nedozvoljene žalba okr. Nikole Mladenovića i žalba njegovog branioca, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine. Okrivljeni Marko Mladenović je obavezan da Apelacionom sudu u Nišu plati troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 58.500,00 dinara, na ime odbrane branioca po službenoj dužnosti pred sudom pravnog leka, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine i Kž3 6/24 od 29.05.2024. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Mladenovića, advokat Jovana Milenković Heaney, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe usled nedostataka dokaza i u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o sednici veća obavesti branioca okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Mladenovića, advokat Jovana Milenković Heney, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu ističe da je u žalbenom postupku na presudu Višeg suda u Nišu K 49/21 od 23.12.2021. godine, Apelacioni sud u Nišu odlučivao u sastavu sudija, koje su donele rešenje Kž1 253/22 od 02.09.2022. godine kojim je ukinuta prvostepena presuda, da bi u ponovnom ožalbenom postupku po presudama koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti Apelacioni sud u Nišu odlučivao u veću u sastavu istih sudija i to Aleksandra Perunovića, kao predsednika veća i između ostalih članova, sudija Dijane Janković i Saše Boškovića kao članova veća i doneo presudu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine, kojom je preinačio prvostepenu presudu. U daljem žalbenom postupku Apelacioni sud u Nišu je odlučivao u trećem stepenu, u veću predsednika veća Ivana Bulatovića, kojom je delimično preinačena osuđujuća presuda za okrivljenog presudom Kž3 6/24 od 29.05.2024. godine, a koja odluka se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti. Postupajući na navedeni način i učešćem u žalbenom postupku povodom žalbe na prvostepenu odluku, nakon prethodnog donošenja meritorne odluke, sudije Dijana Janković, Aleksandar Perunovića, Ivan Bulatović i Saša Bošković su, po navodima branioca okrivljenog, morali biti izuzeti od postupanja u navedenom predmetu u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Mladenovića, advokata Jovane Milenković Heney, u pogledu povrede odredabe iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da su u drugostepenom postupku koji je okončan presudom Kž1 253/22 od 02.09.2022. godine učestvovale sudije Slobodan Stojiljković, kao predsednik veća i sudije Dijana Janković, Aleksandar Perunović, Ivan Bulatović i Saša Bošković, kao članovi veća koje je ukinulo prvostepenu osuđujuću presudu Višeg suda u Nišu K 49/21 od 23.12.2021. godine za okrivljenog Nikolu Mladenovića, odnosno oslobađajuću za okr. Marka Mladenovića. Nakon toga, sudije Aleksandar Perunović, kao predsednik veća i Dijana Janković i Saša Bošković kao članovi veća, su učestvovali u donošenju presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine, kojom je usvojena žalba VJT-a u Nišu i preinačena prvostepena presuda u odnosu na okr. Marka Mladenovića u osuđujuću presudu. Postupajući po žalbi na ovu presudu u veću trećeg stepena je kao predsednik veća učestvovao sudija Ivan Bulatović u donošenju presude Apelacionog suda u Nišu Kž3 6/24 od 29.05.2024. godine, kojom je delimično preinačena presuda Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine, u delu odluke o kazni u pogledu okr.Marka Mladenovića.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4 ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice i učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizlazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, radi kada je u donošenju odluke učestvovao sudija koji se morao izuzeti na osnovu odredbe člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Učešće sudija koji su odlučivali o žalbi na prvostepenu presudu, koja je ukinuta i njihovo učešće u postupku po žalbi na presudu donetu u ponovljenom postupku (kao drugostepeni ili sud trećeg stepena), nije obuhvaćeno ni jednom od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, pa su navodi branioca iz podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Prema tome nije bilo razloga za obavezno izuzeće sudija Aleksandra Perunovića, Dijane Janković, i Saše Boškovića u drugostepenom postupku, niti predsednika veća trećeg stepena sudije Ivana Bulatovića, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na koje se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, pa Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su u donošenju drugostepene pobijane presude (Apelacionog suda u Nišu Kž1 345/23 od 08.11.2023. godine) učestvovale sudije koje nisu mogle učestvovati u donošenju te odluke, s obzirom da su kao članovi sudskog veća postupale sudije Vesna Stevanović i Dijana Janković, kao i sudije Saša Bošković i Mirjana Đorđević, a koji su prethodno učestvovali i u donošenju odluka o produženju pritvora prema okrivljenom Marku Mladenoviću, te u kojima su, obrazlažući postojanje opravdane sumnje, izrazili visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog, a što je suprotno odredbama člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 32. stav 1. Ustava RS, uz sopstveni zaključak da je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se navedene sudije izuzmu prilikom donošenja drugostepene i trećestepene presude.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovoga suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sudija Dijana Janković je u svojstvu člana veća četiri puta učestvovala u donošenju rešenja kojima se odlučivalo o žalbama na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Marku Mladenoviću i Nikoli Mladenoviću (Kž2 146/21 od 10.03.2021.godine, Kž2 315/21 od 18.05.2021. godine, Kž2 362/21 od 07.06.2021. godine i Kž2 765/21 od 29.12.2021. godine), čiji drugi član je bio sudija Slobodan Stojilković, a predsednik veća sudija Snežana Milošević. Sudije Saša Bošković i Mirjana Đorđević, su dva puta učestvovali u donošenju rešenja i to u svojstvu predsednika veća sudija Mirjana Đorđević, a sudija Saša Bošković, kao član veća, kojima se odlučivalo o žalbama na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Marku Mladenoviću (Kž2 180/21 od 23.03.2021.godine), odnosno okr. Nikoli Mladenoviću (Kž2 249/21 od 19.04.2021.godine), a ni u jednom od navedenih rešenja nije učestvovala sudija Vesna Stevanović. Pri tome u spisima predmeta se ne nalazi rešenje Kž2 846/23 od 20.11.2023. godine, koje branilac navodi u zahtevu.

Odredbom člana 2. tačka 17) ZKP propisano je da je „osnov sumnje“ skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 19) ZKP propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano– član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, što u ovom predmetu nije slučaj.

Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u svakom konkretnom slučaju, predstavlja faktičko pitanje.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje, u svakom pojedinačnom predmetu, a kako je to već navedeno.

Uvidom u rešenja Apelacionog suda u Nišu, kojima su prema okrivljenima Marku Mladenoviću i Nikoli Mladenoviću, odbijene žalbe izjavljene protiv rešenja kojima im je produžavan pritvor, utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja ovih rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenih, već samo razlozima vezanim za pritvor, s obzirom da je pritvor produžavan po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, ne razmatrajući krivicu okrivljenih izvan granica postojanja osnovane sumnje da su učinili krivično delo za koje se terete, pa ni u rešenjima u kojima je nakon potvrđivanja optužnice upotrebljen termin opravdana sumnja, koja je inače prethodno utvrđena od strane nadležnog veća prilikom potvrđivanja optužnice, a nije bila predmet ocene postupajućih sudija u postupku odlučivanja o razlozima za pritvor.

S obzirom na navedeno, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, niti dovedena u sumnju nepristrasnost pomenutih sudija, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Mladenovića.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Marka Mladenovića, advokat Jovana Milenković Heaney, navodi da je postojao nalog suda prilikom ukidanja prvostepene odluke da se izvedu dopunski dokazi, koji su izvedeni u ponovljenom postupku i koji su išli u korist okrivljenom, ali isti po navodima odbrane, nisu cenjeni od strane nižestepenih sudova, pa u tom smislu branilac navodi iskaz veštaka dr Dijane Takić Miladinov od 11.01.2023. godine, iskaz svedoka BB od 23.11.2022. godine, kao i iskaz veštaka neuropsihijatra dr Anđelke Ilić od 11.01.2023. godine i iskaz veštaka medicinske struke dr Radovana Karadžića od 23.11.2022. godine, te polemiše sa činjeničnim utvrđenjima, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, odnosno ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, kako povreda odredbe člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković