Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 120/22 od 24.08.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih BB, VV, GG i DD,, advokata Mirze Ramusovića, i branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina i Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 625/19 od 11.04.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenih BB, VV, GG i DD,, advokat Mirza Ramusović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branilac okrivljenih , BB, VV, GG i DD, advokat Mirza Ramusović i branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Prema navodima zahteva, sud je okrivljene BB i AA oglasio krivim zbog po jednog krivičnog dela teška telesna povreda u pomaganju iz člana 121. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ u sticaju sa po jedinim krivičnim delom davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to na osnovu iskaza koji su ovi okrivljeni prethodno dali u svojstvu svedoka povodom istog događaja, zbog kojeg se pred Višim sudom u Novom Pazaru vodio krivični postupak K 39/18 protiv okrivljenog EE. Iskaz svedoka koji je povodom istog događaja naknadno stekao svojstvo okrivljenog, ne može biti korišćen kao dokaz protiv istog okrivljenog, zbog različitog procesnopravnog položaja okrivljenog i svedoka u krivičnom postupku i zabrane dualizma procesnih uloga, pa odbrana smatra da su takvi zapisnici o ispitivanju svedoka, u konkretnom slučaju, morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u odnosu na krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a vezano za bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Okrivljeni AA i BB optuženi su za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje su i oglašeni krivim pored ostalih okrivljenih, pobijanim presudama. Njihovi iskazi u svojstvu svedoka dati u krivičnom postupku protiv drugog okrivljenog, predmet su izvršenja krivičnog dela davanje lažnog iskaza a zapisnici o tim iskazima, dokazi u koje je sud izvršio uvid u skladu sa zakonom, imajući u vidu kod ove ocene da je upravo zapisnik na kome je zabeležen iskaz svedoka dokaz koji služi za zaključak da li je kazivanje svedoka bilo lažno ili ne.

Razlozi zbog kojih branioci smatraju da su iskazi ovih svedoka nezakoniti dokazi neosnovano su isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, pa Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 7, u pasusu trećem, četvrtom i petom i strani 8, u pasusu prvom presude Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 120/22 od 24.08.2022. godine, kao argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su navodi branilaca okrivljenih i u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, vezano za krivično delo teška telesna povreda u pomaganju iz člana 121. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi da su BB i AA ispitani kao svedoci u istrazi vođenoj protiv okrivljenog EE, a zatim u nastavku krivičnog postupka njih dvojica su, i dalje u svojstvu svedoka, ispitani na glavnom pretresu pred Višim sudom u Novom Pazaru K 69/17 od 23.02.2018. godine. Njihovi iskazi odnosili su se na činjenice koje su bile predmet dokazivanja u krivičnom postupku protiv okrivljenog EE i to isključivo na njihova zapažanja u odnosu na ponašanje okrivljenog EE, a nisu se izjašnjavali, niti bili upitani, o bilo kojoj činjenici u vezi sa svojim mogućim učešćem u događaju koji je bio predmet tog krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je našao, imajući u vidu dosadašnju sudsku praksu i konkretnu procesnu situaciju, sledeće:

nesumnjivo je da su oba krivična postupka - ranije pravnosnažno okončan, protiv osuđenog EE i konkretan krivični postupak protiv ovde okrivljenih, vođena povodom jednog životnog događaja. Takođe, nesumnjiva je i procesna povezanost ovih krivičnih postupaka utoliko što je sud oglasio krivim okrivljene za krivična dela za koja u pravnosnažno okončanom postupku protiv EE nisu bili optuženi, iako su bili učesnici tog postupka.

Ono što je zapravo osnovni navod u zahtevima branilaca, kada je u pitanju nezakonitost dokaza, jeste da sud u konkretnom krivičnom postupku koristi iskaze okrivljenih AA i BB date u svojstvu svedoka u krivičnom postupku protiv EE za utvrđivanje činjenica njihove krivične odgovornosti za pomaganje u izvršenju teške telesne povrede - član 121. stav 1. u vezi člana 35. KZ.

Okrivljeni AA saslušan je kod javnog tužioca na zapisniku Kt 771/16 od 05.03.2018. godine a BB 20.05.2019. godine, na okolnosti saučesništva u teškoj telesnoj povredi, da bi zatim ovi okrivljeni bili ispitani i na glavnom pretresu, kojim prilikama su izneli svoju odbranu u zakonom propisanom postupku.

Vrhovni kasacioni sud napominje da je navedenim razlozima ukazano na krivični postupak za krivično delo iz člana 335. stav 3. KZ ali da iskazi okrivljenih koji su bili svedoci u ranijem krivičnom postupku nisu služili kao dokaz za utvrđivanje krivične odgovornosti za krivično delo iz člana 121. stav 1. u vezi člana 35. KZ, a ovo tim pre što je očigledno iz spisa predmeta da su za ocenu o postojanju tog krivičnog dela bili relevatni sasvim drugi dokazi (iskaz oštećenog, video snimak nadzorne kamere i dr).

Prema tome, nesumnjiva je procesna činjenica da su pravnosnažno okončana dva odvojena krivična postupka, protiv različitih okrivljenih za više krivičnih dela a njihove procesne uloge nisu dovele u pitanje pravo na odbranu okrivljenih AA i BB, te u konkretnom slučaju nema „dualizma procesnih uloga“ a ni kršenja zabrane samooptuživanja u krivičnom postupku (član 95. stav 2. ZKP).

Branilac okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokat Mirza Ramusović i branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da opis krivičnog dela davanje lažnog iskaza u izreci prvostepene presude, ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela.

Krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. KZ postoji kada je lažni iskaz dat u krivičnom postupku.

Iz izreke prvostepene presude, proizlazi da su okrivljeni AA, BB, VV, GG i DD, u vreme, na način i mestu bliže opisanim u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela i njihove zabranjenosti, čija izvršenja su hteli, u nameri da olakšaju krivičnopravni položaj EE u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen, dali lažne iskaze tako što su pred Osnovnim javnim tužiocem u Novom Pazaru, kao svedoci, negirali da je EE izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, ističući da nisu videli da je neidentifikovanim predmetom, a zatim i rukama i nogama, EE zadao više udaraca ĐĐ i tako mu naneo povrede, iako su stajali u neposrednoj blizini, na mestu na kojem je bila dobra osvetljenost i vidljivost, a potom lažne iskaze potvrdili i na glavnim pretresima u krivičnom postupku protiv EE pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru K 367/15 i Višim sudom u Novom Pazaru K 69/17 i K 38/18 u kojem je EE oglašen krivim i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje su okrivljeni preduzeli sadrže sva zakonska obeležja po jednog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U izreci pobijane presude, pored umišljaja kao subjektivnog obeležja, opisana su i objektivna obeležja ovog krivičnog dela odnosno lažni iskazi koje su ovde okrivljeni, u svojstvu svedoka dali u krivičnom postupku koji se protiv okrivljenog EE vodio pred nadležnim sudovima u Novom Pazaru, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokat Mirza Ramusović, i branilac okrivljenog AA, advokat Demir Crnovršanin, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ističući da je okrivljenima BB i AA, sud izrekao „jedinstvenu uslovnu osudu“ koja nije predviđena Krivičnim zakonikom.

Izneti navodi zahteva neosnovano su isticani i u postupku po redovnom pravnom leku. Ocenjujući žalbene navode branilaca okrivljenih, advokata Mirze Ramusovića i Demira Crnovršanina, drugostepeni sud je na strani 8, u pasusu trećem obrazloženja presude, za svoju ocenu ovih navoda dao razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i shodno članu 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB, VV, GG i DD, advokata Mirze Ramusovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP jer ista ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahteve odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić