Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.721/14 od 23.09.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog B.T. i žalba njegovog branioca i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu K br.201/13 od 28.02.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog B.T., advokat S.R. i advokat N.J., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i tačka 11. i stav 2. tačka 1. ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP i zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji iz člana 441. stav 1. i stav 2. ZKP i povrede člana 291. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili da pobijane presude preinači u celosti i okrivljenog B.T. oslobodi od optužbe, a da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do pravnosnažnog okončanja postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom, i branioci obaveste o sednici veća.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.T. je neosnovan.

Branioci okrivljenog B.T. u zahtevu navode da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, jer sud nije potpuno rešio predmet optužbe i u vezi s tim nije doneo odluku o izricanju mere bezbednosti oduzimanja predmeta – mobilnog telefona kako je to predloženo u optužnom predlogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu.

Članom 367. stav 2. KZ propisano je da krivično delo primanje mita vrši službeno lice koje je neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt 273/13 od 02.12.2013. godine okrivljenom B.T. stavljeno na teret da je krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ izvršio na taj način što je zahtevao i primio poklon, dok iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni B.T. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 2. KZ koje je izvršio na taj način što je zahtevao poklon.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je u potpunosti rešio predmet optužbe, oglašavajući krivim okrivljenog B.T. zbog izvršenja krivičnog dela primanja mita iz člana 361. stav 2. KZ koje je izvršio na taj način što je zahtevao poklon, pravilno zauzimajući stav, da se ne može uzeti da je okrivljeni zahtevani poklon i primio kada mu je oštećeni u dogovoru sa organima unutrašnjih poslova predao traženi poklon, jer ovim poklonom okrivljeni nije mogao da raspolaže, a budući da je radnja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ alternativno određena, pa je već samim zahtevanjem poklona navedeno krivično delo izvršeno. Imajući u vidu da prvostepeni sud nije našao da je okrivljeni B.T. primio poklon, pravilno je postupio kada nije doneo odluku o izricanju mere bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela – mobilnog telefona po predlogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.T. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima koji nisu izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku – pretresu okrivljenog u PU Niš, tajnom praćenju i snimanju osumnjičenog, preduzimanju simulovanog posla, kao i iskazu svedoka B.Đ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu sve izvedene dokaze – pre svega iskaz svedoka D.S., koji je potkrepljen i drugim dokazima, iskazima svedoka, a naročito pismenim dokazima bliže navedenim na stranama 10, 11. i 12. obrazloženja prvostepene presude, očigledno je da bi i bez dokaza na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.T. bila doneta ista odluka, zbog čega pobijane presude nisu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.T. ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja je učinjena na taj način što je prvostepeni sud našao da okrivljeni nije primio poklon, pa delo koje je okrivljeni B.T. učinio nije krivično delo.

Imajući u vidu da je radnja krivičnog dela iz člana 367. stav 2. KZ alternativno određena, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilan je stav prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju krivično delo primanje mita izvršeno samim zahtevanjem poklona i da je bez značaja da li je okrivljeni B.T. primio poklon, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP branilaca okrivljenog B.T. neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.T. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, povrede zakona iz člana 441. stav 1. i 441. stav 2. ZKP, i povredu člana 291. stav 1. ZKP, obzirom da iste ne predstavljaju povrede zakona propisane članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.