Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.357/14 od 21.05.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Subotici i branilaca okrivljenih N.Š., F.R. i E.M., a presuda Višeg suda u Subotici K br.108/13 od 20.12.2013. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog E.M. – advokat B.K., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.357/14 od 21.05.2014. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i protiv prvostepene presude, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, pri čemu iz obrazloženja proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog E.M. osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog E.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu koja se isključivo zasniva na transkriptima telefonskih razgovora, i pored toga što nije na nesumnjiv način utvrđeno da je u pitanju upravo glas okrivljenog E.M., te dakle, iznetim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji u slučaju kada je sudska odluka zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Branilac okrivljenog E.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se pravnosnažna presuda ne može zasnivati na dokaznom materijalu izvedenom u toku postupku – na telefonskim transkriptima koji su nastali vršenjem nadzora i snimanjem telefonskih i drugih razgovora okrivljenog E.M. i ostalih okrivljenih.

Međutim, prema stanju u spisima, nadzor i snimanje telefonskih razgovora okrivljenog E.M. vršen je po naredbama nadležnog istražnog sudije – istražnog sudije Višeg suda u Subotici koje su izdate u periodu od 07.04.2010. do 20.09.2010. godine, te koje je obavio nadležni organ MUP-a RS, PU u Subotici, a sve saglasno odredbi člana 504ž stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 72/2009), koji se primenjivao u vreme izdavanja ovih naredbi. Iz svega navedenog proizilazi jasan zaključak da pobijane presude nisu zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Na istu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog E.M. ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ove žalbene navode ocenio je neosnovanim i u obrazloženju presude Kž1 357/14 od 21.05.2014. godine, na stranama 4 i 5, izneo jasne razloge zbog čega u potpunosti prihvata obrazloženje izneto u prvostepenoj presudi u odnosu na validnost izvođenja ovog dokaza, te stoga Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Kako je drugostepeni sud na strani 5 svoje odluke izneo jasne razloge i zbog čega prihvata kao pravilan stav iznet u prvostepenoj presudi – da je odbrana okrivljenog E.M. u delu u kojem tvrdi da snimljeni glas nije njegov, neosnovana, ističući da je upravo putem veštačenja utvrđeno da je sporne razgovore vodio okrivljeni E.M. sa ostalim okrivljenima, to i na ove razloge Vrhovni kasacioni sud upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.M., u delu kojim se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijen je kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog E.M., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, a s tim u vezi navodi da u toku prvostepenog postupka nije doneto rešenje o ispitivanju svedoka N.P., već je određeno ispitivanje svedoka po imenu O.S., dakle ukazuje se na povredu odredaba članova 367. i 368. ZKP koje se odnose na ovlašćenja predsednika veća u toku rukovođenja glavnim pretresom, te na ovlašćenja veća u toku glavnog pretresa. Osim toga, branilac u zahtevu ističe i da u odnosu na okrivljenog E.M. ne postoji ni jedan dokaz da je izvršio predmetno krivično delo, te dakle ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza.

Navedene povrede, po oceni ovoga suda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tač. 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tač. 1. do 3. i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom.

Kako u ostalom delu branilac okrivljenog E.M. ukazuje na povredu zakona iz člana 367. i 368. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te pogrešnu ocenu dokaza, koje povrede ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.