U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Vojislava Aksića, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Dragiše Radisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 32/17 od 27.04.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 721/18 od 30.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vojislava Aksića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 32/17 od 27.04.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 721/18 od 30.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru K 32/17 od 27.04.2018. godine, okr. Vojislav Aksić oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 721/18 od 30.08.2018. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. Dragiša Radisavljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon jer delo za koje se okrivljeni goni i za koje je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora nije krivično delo, s obzirom na to da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, zbog čega ga je trebalo osloboditi od optužbe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, iz činjeničnog opisa i stanja u spisima predmeta nesumnjivo proizilazi da je kritičnom prilikom, nakon kraće verbalne rasprave, okrivljeni prišao oštećenom i zadao mu udarac otvorenom šakom desne ruke u predelu levog obraza, da je oštećeni tada gurao okrivljenog sa obe ruke u predelu grudi, da je okrivljeni napravio nekoliko koraka unazad a oštećeni krenuo u njegovom pravcu, da je i okrivljeni krenuo prema oštećenom koji mu je zadao levom rukom udarac u predelu glave, a okrivljeni oštećenom zadao desnom rukom stisnutom u pesnicu snažan udarac u levu polovinu lica oštećenog.

Nužna odbrana, u smislu člana 19. stav 2. KZ postoji u situaciji kada učinilac od svog dobra ili dobra drugog lica odbije istovremeni protivpravni napad, a u konkretnom slučaju nesumnjivo je da je okrivljeni prvi prišao oštećenom i prvi ga napao udarajući mu šamar. Stoga u konkretnom slučaju ne može biti govora o postupanju okrivljenog u nužnoj odbrani (član 19. stav 1. KZ).

Osim toga, odbrana okrivljenog na navedenu povredu zakona ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i, uz prihvatanje detaljnih razloga koji su u vezi sa pitanjem postojanja nužne odbrane dati u prvostepenoj presudi, na strani pet u drugom i trećem stavu dao i svoje razloge o nepostojanju nužne odbrane, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio neosnovanim, i na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                                        Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić