O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 498/19 od 20.05.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i sve druge troškove krivičnog postupka čija visina će biti utvrđena posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 166/20 od 18.08.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Žarko Prodanović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da bude pozvan na sednicu veća, ukoliko Vrhovni kasacioni sud smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, iako u radnjama okrivljenog, opisanim u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude nema zakonskih obeležja tog, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Naime, krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Radnja krivičnog dela je samovlasno pribavljanje prava. Predmet samovlasnog pribavljanja može biti pravo koje postoji ili pravo za koje učinilac smatra da mu pripada ali ne može da ga vrši ili ostvaruje i on u tom cilju, mimo nadležnih organa i propisanog postupka, samoinicijativno preduzima neke delatnosti da bi pribavio to svoje postojeće ili pretpostavljeno pravo.

Na subjektivnom planu je potreban umišljaj koji obuhvata svest o tome da učiniocu pripada pravo koje je pribavio.

Prvostepenom presudom okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, koje je prema činjeničnom opisu dela u izreci presude izvršio tako što je „dana 29.08.2018. godine u Vrbasu, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, samovlasno pribavio pravo za koje je smatrao da mu pripada, na taj način što je izvršio isključenje svih radijatora kao grejnih tela u svom stanu koji se nalazi u ul. ... broj .., stan broj .., sa sistema daljinskog grejanja protivno članu 8. Odluke o pružanju grejnih usluga za grejnu sezonu 2018/19 Opštine Vrbas, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Iz iznetog proizlazi da je radnja izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude opredeljena kao samovlasno pribavljanje prava za koje je smatrao da mu pripada isključenje svih radijatora u svom stanu sa sistema daljinskog grejanja, protivno članu 8. Odluke o pružanju grejnih usluga za grejnu sezonu 2018/19 Opštine Vrbas.

Član 8. citirane odluke Opštine Vrbas, propisuje postupak i uslove pod kojima je moguće isključenje iz sistema daljinskog grejanja, pa je istim između ostalog određeno i to da je vlasnik stana dužan da podnese pisani zahtev za isključenje.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se navedena odredba nije mogla primeniti na postupanje okrivljenog.

Ovo stoga, jer, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni nije podneo pisani zahtev za isključenje iz sistema daljinskog grejanja, što je jedan od uslova za ostvarenje tog prava, u smislu člana 8. navedene odluke Opštine Vrbas, čija sadržina je okrivljenom bila poznata, pa se samim tim ne može uzeti da je okrivljeni smatrao da mu to pravo pripada, kako je to označeno u izreci pobijane pravnosnažne presude.

Dakle, činjenični opis dela u izreci prvostepene presude u smislu radnji koje je okrivljeni preduzeo ne sadrži činjenice i okolnosti iz kojih proizlazi da je kod okrivljenog postojala svest o tome da mu pripada pravo koje samosvesno pribavlja, odnosno da je postupao sa umišljajem, tako da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da u radnjama okrivljenog ne stoji umišljaj kao subjektivno zakonsko obeležje krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Nalazeći iz iznetih razloga da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog AA, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kada je utvrđeno da je radnjama opisanim u izreci prvostepene presude izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo.

Kako je okrivljeni AA oslobođen od optužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić