Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 867/19 od 30.09.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Luke Milutinovića i njegovih branilaca, advokata mr Aleksandra Đorđevića i Vojkana Milićevića i presuda Višeg suda u Beogradu 8K.br.69/18 od 03.07.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Luke Milutinovića, advokat Vojkan Milićević, zbog povrede zakona iz člana 74, člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi optužbe ili prekvalifikovati krivično delo za koje je osuđen na blaže krivično delo i izreći mu manju kaznu od izrečene;

- branilac okrivljenog Luke Milutinovića, advokat mr Aleksandar Đorđević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ali pred novim izmenjenim sudskim većem ili iste preinači i okrivljenog Luku Milutinovića oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Luke Milutinovića, advokata Vojkana Milićevića i advokata mr Aleksandra Đorđevića su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 74. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Vojkana Milićevića u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata mr Aleksandra Đorđevića nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, advokat Vojkan Milićević u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i kao nezakoniti dokaz ističe zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 20.11.2017. godine, zapisnik o privremeno oduzetim predmetima od istog dana, zapisnik o veštačenju UKP NKTC 0372/11/4/1 broj 234-2592/17 od 21.11.2017. godine i to iz razloga što je pretresanje stana izvršeno bez naredbe sudije za prethodni postupak, kao i iz razloga što su ovlašćena službena lica izveštaj sudiji za prethodni postupak dostavili dana 21.11.2017. godine, odnosno ne odmah nakon završenog pretresa 20.11.2017. godine već sa danom zakašnjenja, a koji izveštaji su bili dužni da podnesu kada vrše pretres stana bez naredbe suda, kao i da nije postojala saglasnost držaoca stana da se od strane ovlašćenih službenih lica, obavi pretresanje, odnosno da okrivljeni Luka Milutinović kao držalac stana u ulici ... tu saglasnost nije dao.

Na napred navedenu povredu zakona ukazuje i branilac okrivljenog Luke Milutinovića, advokat mr Aleksandar Đorđević s tim što isti dodaje i da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonit dokaz i iz razloga što se ne zna koji je pravni osnov bio ulaska u stan okrivljenog od strane ovlašćenih službenih lica, kao i da li je pretres vršen uz prisustvo dva svedoka.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije, izuzetno i bez naredbe suda, mogu da uđu u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 20.11.2017. godine utvrđeno je da je izvršeno pretresanje stana Luke Milutinovića u ulici ..., da su pretresanju stana prisustvovali svedoci AA i BB, kao i da je pretresanje stana izvršeno uz saglasnost držaoca stana, ovde okrivljenog Luke Milutinovića, kao i da je isto izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. ZKP, odnosno bez naredbe suda. Takođe je utvrđeno da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisan, odnosno parafiran od strane ovde okrivljenog Luke Milutinovića bez primedbi, kao i da je parafiran od strane ovde okrivljenog Luke Milutinovića, kao držaoca stana, deo zapisnika o pretresanju, u kojem stoji da postoji saglasnost držaoca stana.

Imajući u vidu navedeno, obzirom da je postojala saglasnost držaoca stana-ovde okrivljenog Luke Milutinovića, te da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je napred navedene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Luke Milutinovića ocenio kao neosnovane, te s tim u vezi, napred navedeni dokaz ne predstavlja nezakoniti dokaz na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Pri tome, imajući u vidu da je pretresanje stana i drugih prostorija u ulici ... dana 20.11.2017. godine izvršeno od strane UKP IV Odeljenja obavljeno u smislu člana 158. stav 1. ZKP, to su neosnovani i navodi odbrane da je u konkretnom slučaju izostala naredba sudije za prethodni postupak, a neosnovani su i navodi odbrane da nije postojala saglasnost držaoca stana da se sprovede pretresanje stana i drugih protorija 20.11.2017. godine.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonit dokaz iz razloga što su ovlašćena službena lica UKP IV Odeljenja izveštaj sudiji za prethodni postupak podnela dana 21.11.2017. godine, sa danom zakašnjenja.

Odredbom člana 160. ZKP propisano je da, kada javni tužilac ili ovlašćeno službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju dužna su, da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Iz spisa predmeta proizilazi da je 21.11.2017. godine, podnet izveštaj sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, a iz Službene beleške Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za prethodni postupak Kpp.Pov.br.1672/17 od 22.11.2017. godine je utvrđeno da je sudija za prethodni postupak u smislu člana 160. ZKP utvrdio da su bili ispunjeni uslovi za pretresanje stana u ulici ... bez pisane naredbe o pretresanju. Shodno iznetom, a imajući u vidu citiranu odredbu člana 160. ZKP, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da su ovlašćena službena lica UKP IV Odeljenja izveštaj sudiji za prethodni postupak podnela suprotno navedenoj odredbi ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog advokat mr Aleksandar Đorđević, pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ukazuje da je zapisnik o pretresanju stana nezakonit dokaz, obzirom na činjenicu da ne postoji pravni osnov za postupanje policije, odnosno ulaska u stan i pretresanja istog. I ove navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu činjenicu da je pravni osnov za postupanje policije kritičnom prilikom bio član 158. ZKP, te shodno tome i pristanak okrivljenog kao držaoca stana u ulici ... pravni osnov na osnovu čega su ovlašćena službena lica ušla u stan kritičnom prilikom.

Imajući u vidu navedeno, a obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, nije nezakonit dokaz, proizilazi da ni ostali dokazi zasnovani na napred navedenom zapisniku, odnosno potvrde o privremeno oduzetim predmetima i obavljeno veštačenje, ne predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi oba zahteva za zaštitu zakonotosti branilaca okrivljenog kojim ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navode i da je pobijanim presudama povređeno pravo na obaveznu odbranu okrivljenog, obzirom da, prilikom pretresanja stana izvršenog 20.11.2017. godine, okrivljenom Luki Milutinoviću nije obezbeđeno prisustvo njegovog branioca, iako je on tražio da se isti angažuje, čime je povređena odredba člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, kojom je propisano da okrivljeni mora imati branioca, ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan. Po stavu odbrane, u trenutku kada je vršeno pretresanje stana i drugih prostorija, okrivljeni Luka Milutinović je već bio lišen slobode, jer je sedeo sa prekrštenim rukama i nogama na krevetu, a 10 policijskih službenika su ga upozorili da ne mrda i zabranili mu svako gestikuliranje rukama, a čak i kretanje.

Iznete navode, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren-od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem UP za Grad Beograd UKP IV Odeljenje od 20.11.2017. godine prema okrivljenom Luki Milutinoviću određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, koje mu se ima računati od 20.11.2017. godine od 19,30 časova kada je uhapšen, te da je rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu KT.br.1018/17 od 20.11.2017. godine okrivljenom Luki Milutinoviću postavljen za branioca po službenoj dužnosti advokat Ivana Filipović iz ..., zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. KZ, za koje je propisana prema članu 74. stav 2. ZKP obavezna odbrana.

Dakle, okrivljenom Luki Milutinoviću u predmetnom krivičnom postupku u kojem mu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 246. KZ od trenutka donošenja rešenja o zadržavanju dana 20.11.2017. godine, postavljen je istovremeno i branilac po službenoj dužnosti od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu. Shodno iznetom, okrivljeni Luka Milutinović je imao branioca, od trenutka kada su se stekli uslovi za primenu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP (obavezna odbrana), odnosno od trenutka kada je isti bio zadržan od strane ovlašćenih službenih lica PU za Grad Beograd UKP IV Odeljenja, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 74. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Vojkan Milićević u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud 18.03.2019. godine odložio glavni pretres zbog odsustva branilaca okrivljenog i odlučio da sasluša svedoka AA van glavnog pretresa, odmah po odlaganju, a kojoj radnji je prisustvovao okrivljeni Luka Milutinović i javni tužilac, ali ne i branioci, čime je po stavu odbrane povredio prava okrivljenog na obaveznu odbranu iz člana 74. ZKP.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda prisustvo branioca dokaznoj radnji ne predstavlja povredu zakona iz člana 74. ZKP, već povredu zakona iz člana 404. ZKP, a koja povreda nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ovaj branilac u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, ali iste obrazlaže činjeničnim navodima i to da sud nije izvodio dokaze o vrsti dela, da nije prihvatio odbranu okrivljenog da je svu količinu opojne droge držao za sopstvenu upotrebu, da ne postoji ni jedan drugi neposredni dokaz da je okrivljeni bilo šta držao radi prodaje, a što je element bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, da samo držanje nije radnja izvršenja krivičnog dela, komentariše nalaz sudskog veštaka dr Đurića, kao i odbranu okrivljenog vezano za činjenicu da li je opojnu drogu držao radi prodaje ili držao za sopstvenu upotrebu, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, koje je sud cenio prilikom odmeravanja kazne.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Vojkan Milićević polemiše i sa zapisnikom o veštačenju KP NKTC od 21.11.2017. godine i potvrdom o privremeno oduzetim predmetima, s tim što navedene predmete ne osporava po formi i načinu pribavljanja, već osporava njihovu sadržinu.

Međutim, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Zahtev branioca okrivljenog, mr Aleksandar Đorđević u preostalom delu Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao nedozvoljen i da nema propisani sadržaj, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, branilac okrivljenog mr Aleksandar Đorđević numeriše povredu zakona iz člana 3, člana 6. stav 4. člana 16, 84, 86, 158, 160, 233, 237 ..., i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, komentarišući iskaze saslušanih svedoka vezano za obavljeno pretresanje stana i drugih prostorija dana 20.11.2017. godine u ulici ..., iskaze saslušanih policajaca koji su obavili pretresanje kritičnom prilikom. Ali kako navedene povrede zakona, kao i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (povreda zakona iz člana 440. ZKP), u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac okrivljenog mr Aleksandar Đorđević ukazuje da je uskraćivanjem prava na odbranu okrivljenom došlo do grubog kršenja prava okrivljenog na pravično suđenje koje garantuje ne samo ZKP već i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 33. Ustava Republike Srbije.

Međutim, uz zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat mr Aleksandar Đorđević nije priložio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a što je obaveza podnosioca zahteva, u smislu člana 484. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Luke Milutinovića, advokata Vojkana Milićevića i advokata mr Aleksandra Đorđevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP iste odbio kao neosnovane i to u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 74. ZKP, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić