te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritovru od 15.11.2018. godine pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene ovom presudom.

Istom presudom okrivljeni Vojislav Davinić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a primenom člana 67. KZ sud je okrivljenom Vojislavu Daviniću opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Višeg suda u Beogradu Spk 14/18 od 22.02.2018. godine, pravnosnažna dana 15.05.2018. godine, kojom mu je zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određen rok proveravanja od 3 godine. Navedenu kaznu zatvora od 6 meseci sud je uzeo kao utvrđenu, te je okrivljeni Vojislava Davinića osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritovru od 15.11.2018. godine, pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene ovom presudom.

Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 821/21 od 29.11.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog Ivana Cimbaljevića i njegovih branilaca, okrivljenog Vojislava Davinića i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Beogradu K.br. 55/2019 od 19.03.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokat Dragica Brajušković i advokat Sonja Manojlović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog Ivana Cimbaljevića oslobodi od optužbe da je izvršio krivična dela ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje po žalbama izjavljenim na presudu Višeg suda u Beogradu K 55/2019 od 19.03.2021. godine, ali pred izmenjenim većem.

- branilac okrivljenog Vojislava Davinića - advokat Mladen Jovanović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje se tereti.

- branilac okrivljenog Ivana Cimbaljevića, advokat Momčilo Bulatović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

U svim napred označenim zahtevima, branioci su stavili predlog da, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog Ivana Cimbaljevića i okrivljenog Vojislava Davinića do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Branioci okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokat Dragica Brajušković i advokat Sonja Manojlović i branilac okrivljenog Vojislava Davinića - advokat Mladen Jovanović stavili su predlog da budu obavešteni o sednici Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokat Dragica Brajušković i advokat Sonja Manojlović i branioca okrivljenog Vojislava Davinića - advokat Mladen Jovanović Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene iznetih navoda u zahtevima našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti :

-branilaca okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokata Dragice Brajušković i advokata Sonje Manojlović neosnovan,

-branioca okrivljenog Vojislava Davinića - advokata Mladena Jovanovića nedozvoljen,

-branioca okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokata Momčila Bulatovića neblagovremen.

Branioci okrivljenog Ivana Cimbaljevića, advokat Dragica Brajušković i advokat Sonja Manojlović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je Apelacioni sud u Beogradu donoseći presudu Kž1 821/21 od 29.11.2021. godine učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa obrazloženjem da su po žalbi okrivljenog i njegovih branilaca na prvostepenu presudu, u veću odlučivale sudije koje su morale biti izuzete. Naime, presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom su odbijene žalbe okrivljenog Ivana Cimbaljevića i njegovih branilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K 55/19 od 19.03.2019. godine doneta je u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića kao predsednika veća i sudija Olivere Anđelković i Maje Ilić kao članova veća, a iz spisa predmeta proizilazi da je veće Apelacionog suda u Beogradu u sastavu - sudija Milimira Lukića kao predsednika veća i sudije Nade Zec i Olivere Anđelković kao članovi veća rešenjem Kž2 br. 1705/19 od 09.09.2019. godine odlučivalo o žalbama na rešenje o produženju pritvora okrivljenom Ivana Cimbaljevića; da je Apelacioni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića, kao predsednika veća i sudija Nade Zec i Maje Ilić kao članova veća odlučivao o žalbi na rešenje o produženju pritvora u odnosu na okrivljenog Ivana Cimbaljevića rešenjem Kž2 br. 706/20 od 01.04.2020. godine i da je veće Apelacionog suda u Beogradu u čijem je sastavu učestvovala sudija Olivera Anđelković, takođe rešenjem Kž2 br. 760/19 od 24.04.2019. godine odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Ivana Cimbaljevića odlučujući o njegovom zadržavanju u pritvoru pre donošenja pravnosnažne presude. Po navodima branilaca, u obrazloženju napred navedenih rešenja, Apelacioni sud je odlučujući o žalbama na rešenja o pritvoru u toku trajanja krivičnog postupka protiv okrivljenog Ivana Cimbaljevića, a pre donošenja pravnosnažne presude (koja je predmet zahteva) našao da postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom Ivanu Cimbaljeviću propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer postoji opravdana sumnja da je Ivan Cimbaljević kao saizvršilac izvršio krivčino delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kao i krivična dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, te da imajući u vidu okolnosti koje se odnose na način izvršenja krivičnih dela za koje postoji opravdana sumnja da ih je izvršio, kao i visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi i ostale okolnosti koje proizilaze iz spisa predmeta, da nesumnjivo predstavljaju, po oceni Apelacionog suda, osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ukoliko bude pušten na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. S tim u vezi, branioci citiraju član 6. Evropske konvencije, član 32. Ustava RS, član 37. stav 1. i 2. ZKP, član 3. Zakona o sudijama... i navode da kada sudija u krivičnom postupku učestvuje u donošenju odluke kojom ceni postojanje osnovane ili opravdane sumnje da je neko lice izvršilo određeno krivično delo, a potom učestvuje u donošenju pravnosnažne presude kojom se utvrđuje krivica tog lica, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, jer se prilikom odlučivanja o pritvoru već odredio prema postojanju navedenog stepena sumnje, te se njegova nepristrasnost mora ceniti u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

Izneti navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 760/19 od 24.04.2019. godine, u čijem donošenju je, pored ostalih, učestvovala i sudija Olivera Anđelković, odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Ivana Cimbaljevića i okrivljnog Vojislava Davinića i okrivljenog Vojislava Davinića lično, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. br. 1256/19 od 05.04.2019. godine kojim im je pritvor produžen za najduže 30 dana iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP. Žalbe su odbijene, jer je postojala osnovana sumnja da su okrivljeni Ivan Cimbaljević i Vojislav Davinić, zajedno sa okrivljenim AA izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1705/19 od 09.09.2019. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog Vojislava Davinića i njegovog branioca advokata Mladena Jovanovića i branioca okrivljenog Ivana Cimbaljevića, advokata Momčila Bulatovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K br. 55/19 – Kv br. 3195/19 od 23.08.2019. godine, kojim rešenjem je produžen pritvor okrivljenima za najduže 30 dana po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, jer iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni Ivan Cimbaljević i Vojsilav Davinić, zajedno sa okrivljenim AA izvršili krivična dela, te da je u donošenju navedenog rešenja učestvovao sudija Milomir Lukić kao predsednik veća i sudije Nada Zec i Olivera Anđelković kao članovi veća. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 706/20 od 01.04.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Ivana Cimbaljevića i okrivljenog Vojislava Davinića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K br. 55/19 – Kv br. 1055/20 od 12.03.2020. godine, kojim je okrivljenima produžen pritvor za još najduže 30 dana, te da su žalbe odbijene, jer im je stavljeno na teret da su isti opravdano sumnjivi da su izvršili krivična dela. U donošenju napred označenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu učestvovao je sudija Milomir Lukić kao predsednik veća i sudije Nada Zec i Maja Ilić kao članovi veća.

Shodno iznetom, u rešenjima Apelacionog suda u Beogradu Kž2 760/19 od 24.04.2019. godine i Kž2 1705/19 od 09.09.2019. godine, u čijem donošenju su učestvovale označene sudije, žalbe su odbijene, jer je postojala osnovana sumnja da su označena lica ( ovde okrivljeni ) izvršila krivična dela, a ne stoji da je postojala „opravdana sumnja“, tako da se o tom stepenu sumnje u navedenim odlukama nisu ni izjašnjavali.

Nesporna je činjenica da je u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 706/20 od 01.04.2020. godine u čijem donošenju su učestvovali sudija Milomir Lukić kao predsednik veća i sudije Nada Zec i Maja Ilić kao članovi veća, koji su odlučivali o žalbi na rešenje o produženju pritvora konstatovano „pravilno je postupio prvostepeni sud kada je, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, produžio pritvor prema okrivljenom Cimbaljević Ivanu i okrivljenom Davinić Vojislavu, kojima se optužnicom VJT u Beogradu Kto. br. 60/19 od 05.02.2019. godine, koja je precizirana dana 25.07.2019. godine, stavlja na teret da su opravdano sumnjivi da su izvršili i to: okrivljeni Cimbaljević Ivan, Davinić Vojislav i AA krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ; okrivljenom Cimbaljević Ivanu je stavljeno na teret i izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ, a okrivljenom AA krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ...“

Međutim, ovo samo po sebi ne znači da su se navedene sudije izjasnile sa većim stepenom jasnoće u pogledu krivice okrivljenih. Naime, prilikom prethodnog odlučivanja o produženju pritvora ( u rešenjima koja branioci označavaju Kž2 760/19 od 24.04.2019. godine i Kž2 1705/19 od 09.09.2019. godine ) potpuno isti razlozi od strane suda obrazloženi su kao „osnovana sumnja“ da bi u citiranom rešenju Kž2 706/20 od 01.04.2020. godine bez dodatnog izjašnjenja ili obrazloženja isti razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluke u označenom rešenju, sudija čije se izuzeće traži nisu cenili niti obrazlagali nove činjenice u vezi opravdane sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela, potrebne za optuženje, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela, ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje

Shodno iznetom, u odnosu na sva tri rešenja koja branioci u zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu, može se konstatovati da postoji samo jezička razlika termina „opravdana sumnja“ i „osnovana sumnja“, ali da su navedena rešenja u obrazloženju ista, i da ni u jednom rešenju, pa ni u rešenju koje veće Apelacionog suda navodi „opravdana sumnja“ nema ocene dokaza, niti su sudije čije se izuzeće traži izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokata Dragice Brajućković i advokata Sonje Manojlović, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored iznetog, branioci okrivljenog Ivana Cimbaljevića, advokati Dragica Brajušković i Sonja Manojlović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označavaju iskaz saokrivljenog AA, koji je u ovom krivičnom postupku sklopio sporazum o priznanju krivinog dela sa nadležnim tužiocem. Po stavu odbrane, iskaz saokrivljenog AA, u kojem je on izneo kao svoju odbranu prilikom sklapanja sporazuma o priznanju krivičnog dela, predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati presuda. S tim u vezi, branioci ukazuju i da je sud zloupotrebio odredbu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnvano branioci u podnetom zahtevu ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Ivana Cimbaljevića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostpeeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani četiri, stav četiri i strani pet, stav jedan, dva i četiri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vojislava Davinića - advokata Mladena Jovanovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog Vojislava Davinića - Mladen Jovanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona, koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući ocenu antropološkog veštačenja datu od strane nižestepenih sudova, iznoseći sopstvenu ocenu navedenog dokaza, kao i sopstvenu ocenu dokazne snage tog dokaza, nalazeći da antropološko veštačenje nema dokaznu snagu DNK analize, kao daktiloskopija ili ontogram. Takođe, ovaj branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da su razlozi presude protivrečni izreci, u pogledu činjenice ko je držao pištolje kritičnom prilikom, imajući u vidu da se u izreci presude navodi da su okrivljeni „u rukama držali pištolje NN marke i kalibra“, a da iz antropološkog veštačenja proizilazi da su „oba lica maskirana, obučeni u jakne sa dugim rukavima i nose kačkete na glavama, jedan od napadača nosi ranac na leđima – osoba NN1, a drugi sve vreme u desnoj ruci drži revolver – osoba NN2“. Branilac navodi i da je prvostepeni sud kod obrazlaganja odluke o kazni pribegao „šablonskim frazama“ u kojima samo nabraja otežavajuće, bez pravne i istinske ocene istih, te da po mišljenju odbrane okrivljenog Vojislava Davinića uopšte nisu postojali razlozi za takvu odluku o kazni, a što ima za posledicu da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama. Pored iznetog, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP branilac navodi i da je došlo do povrede zakona koja se tiče opoziva uslovne osude, jer je sud samo naveo da su bili ispunjeni zakonski uslovi za opoziv, pozivajući se samo na član zakona, bez daljeg obrazlaganja. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodeći da je u toku trajanja postupka, u odnosu na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 4940/12 od 26.06.2013. godine nastupila zakonska rehabilitacija i da sud nije mogao istu uzeti u obzir prilikom izricanja kazne, odnosno tu okolnost nije mogao da ceni kao otežavajuću okolnost. U podnetom zahtevu se ukazuje i na povredu zakona iz člana 460. ZKP, navodima da drugostepeni sud nije odgovorio na sve žalbene navode.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), 440. , 441. stav 1. i 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Vojislava Davinića - advokata Mladena Jovanovića ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Cimbaljevića, advokata Momčila Bulatovića je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačke 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačke 1) do 3) i člana 441. stavovi 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni Ivan Cimbaljević presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 821/21 od 29.11.2021. godine primio dana 05.01.2022. godine, a branilac okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokat Momčilo Bulatović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti neposredno Vrhovnom kasacionom sudu dana 10.02.2022. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Cimbaljevića - advokata Momčila Bulatovića protiv označenih pravnosnažnih presuda podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev neblagovremen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca Ivana Cimbaljevića - advokata Dragice Brajušković i advokata Sonje Manojlović, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vojislava Davinića - advokata Mladena Jovanovića odbacio kao nedozvoljen u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana člana 485. stav 4. ZKP a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Cimvaljevića -advokata Momčila Bulatovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) odbacio kao neblagovremen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić