Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. ZKP i navodi da je nužan uslov za odbačaj krivične prijave propisan članom 284. stav 3. ZKP, da okrivljeni usled stvarnog kajanja nadoknadi štetu i da u konkretnom slučaju, to što je protiv okrivljenog odbačena krivična prijava ne može se tumačiti kao pogodovanje okrivljenom i ne znači da je prema njemu primenjeno načelo oportuniteta, jer ista nije odbačena u skladu sa odredbama člana 283. ZKP, obzirom da okrivljeni nije ispunio neku od obaveza nametnutih u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja, niti je izrazio stvarno kajanje i priznao izvršenje dela, te stoga ima pravo na troškove krivičnog postupka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pred OJT u Kragujevcu vođen postupak protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje krivično delo je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine, po krivičnoj prijavi BB, zakonske zastupnice maloletnog oštećenog. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je OJT u Kragujevcu rešenjem KT br.1478/23 od 23.04.2023. godine odbacilo predmetnu krivičnu prijavu, na osnovu člana 284. stav 3. ZKP, jer je okrivljeni u potpunosti štetu već nadoknadio.

Odredbom člana 284. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da u slučaju krivičnih dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, a javni tužilac, prema okolnostima slučaja oceni da izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično. U ovom slučaju odredba člana 51. stav 2. ovog Zakonika neće se primenjivati.

Po stavu Vrhovnog suda, odbačaj krivične prijave na osnovu člana 284. stav 3. ZKP, predstavlja odstupanje od načela legaliteta krivičnog gonjenja. Naime, reč je o primeni suprotnog načela - načela oportuniteta, kojim je javnom tužiocu umesto obaveze krivičnog gonjenja svakog učinioca krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti ostavljena mogućnost procene opravdanosti krivičnog gonjenja. I ovde, kao i kod instituta odlaganja krivičnog gonjenja (član 283.KZ) zakonodavac je pošao od ideje, saglasno kojoj, naročito kada je reč o lakšim krivičnim delima, krivično gonjenje nije uvek nužno. Objektivni uslov koji mora biti ispunjen za primenu člana 284. stav 3. ZKP, jeste da je reč o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Pored ovog uslova, nužno je da je osumnjičeni usled stvarnog kajanja sprečio nastupanje krivičnog dela ili je, ukoliko je do izvršenja dela došlo, štetu u potpunosti nadoknadio. Na kraju, javni tužilac mora zaključiti i da izricanje sankcija u konkretnom slučaju ne bi bilo pravično. Navedena pogodnost, propisana odredbom člana 284. stav 3. ZKP ne može se proširiti i na dodatnu pogodnost u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka.

Dakle, pošto odbačaj krivične prijave po ovom osnovu (član 284. stav 3. ZKP) predstavlja izuzetak od načela legaliteta, iz napred iznetih razloga, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, takav odbačaj ne može izjednačiti sa obustavom krivičnog postupka do koje je došlo primenom načela legaliteta iz članova 20, 308, 338. i 352. ZKP. Stoga, u pogledu prava na naknadu troškova postupka, u ovom slučaju, nema uslova za primenu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jovana Gudžulića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Predsednik veća-sudija

Milena Rašić,s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Vesna Zarić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković