Osnovnog suda u Despotovcu K. br. 103/21 od 29.04.2022. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Jagodini okrivljenog AA zbog krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, sud će mu je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Žalba okrivljenog AA odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dobrica Milosavljević, zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da činjenični opis radnje izvršenja ne sadrži obeležja krivičnog dela iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je okrivljeni izneo činjenice o smrti svoje ćerke, koje su utvrđene u postupku utvrđivanja uzorka smrti sada pok. BB, od strane nadležnih organa u Republici ... i kontatovane u obdukcionom zapisniku, izveštaju patologa i izveštaju policije i suda. Okrivljeni nije izneo neistinu, već istinite činjenice koje su rezultat saznanja okrivljenog o uzroku smrti njegove ćerke i potreba okrivljenog da iznese istinite činjenice o njenoj smrti, u odnosu na priče familije supruga sada pok. BB, ovde oštećenog VV. Dalje se navodi da je isključiva namera okrivljenog bila da ispravi nepravdu i da obavesti prisutne na sahrani da je njegova ćerka rođena zdrava, a da je u međuvremenu od upotrebe narkotika dobila promene na srcu od kojih je i preminula. Po stavu odbrane, u radnjama okrivljenog ne postoji umišljaj za izvršenje krivičnog dela iz člana 172. stav 1. u vezi stava 2. KZ, kao konstitutivni element istog.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 172. KZ propisana su zakonska obeležja krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika, te je propisano da ovo krivično delo čini lice koje „iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu“ (stav 1.), dok je stavom 2. istog člana propisan teži oblik ovog krivičnog dela koji postoji ukoliko je delo iz stava 1. učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u iznošenju ili pronošenju činjenica iz ličnog ili porodičnog života nekog lica, ali samo ako to što se iznosi ili pronosi može škoditi njegovoj časti ili ugledu. Stoga je ovo i uslov postojanja radnje izvršenja te tako i bitni zakonski elemenat ovog krivičnog dela koji kao takav mora biti izričito naveden u izreci presude, tj. da izneto „može škoditi časti ili ugledu“ nekog lica.

Odredbom člana 172. stav 5. KZ propisano je da istinitost ili neistinitost onoga što se iznosi ili pronosi iz ličnog ili porodičnog života nekog lica ne može se dokazivati, osim u slučajevima iz stava 4. ovog člana.

Iz činjeničnog opisa izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u uračunljivom stanju svestan protivpravnosti svog ponašanja, svestan svojih postupaka i želeći nastupanje nedozvoljene posledice iznosio lične i porodične prilike za sada pokojnu BB što može da škodi njenoj časti i ugledu tako što je u ... dana ...2021. godine, na javnom skupu, u toku sahrane sada pokojne BB, nad odrom, prilikom obraćanja prisutnim rođacima i prijateljima za BB izjavio: „dragi rođaci, prijatelji, familijo, želim da vam iznesem pravi uzrok smrti moje ćerke je korišćenje uličnog kokaina koji je razblažen sa tri vrste leka“, nesumnjivo izneo činjenice iz ličnog života sada pokojne BB koje su u svakom slučaju bile podobne da dovedu do povrede njene časti i ugleda čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti, kako objektivne – koje se odnose na samu radnju izvršenja krivičnog dela, tako i subjektivne – koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog AA, a koje predstavljaju zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela – iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Takođe, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu citiranu odredbu člana 172. stav 5. KZ, dokazivanje istinitost onog što se pronosi ili iznosi nije dozvoljeno i nije ni relevantno za postojanje ovog krivičnog dela (osim eventualno kod odmeravanja kazne). Izuzetno istinitost se može dokazivati, jer ona predstavlja jedan od uslova za primenu posebnog osnova isključenja protivpravnosti ovog krivičnog dela, ali samo kada je do iznošenja ili pronošenja ličnih ili porodičnih prilika, došlo u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrane nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, kada neće postojati krivično delo ukoliko učinilac dokaže istinitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili pronosio (stav 4.). Kako se u radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni elementi kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela iz člana 172. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 172. stav 4. u vezi stava 1. KZ, to istinitost onoga što je iznosio ili pronosio nije relevantna za postojanje krivičnog dela za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dobrice Milosavljevića kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić