Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž Poi 9/18 od 28.06.2019. godine, između ostalog, prvostepeno rešenje je ukinuto i uvažavanjem žalbi branioca okrivljenog vlasnika AA, advokata Mileta Čogurića i advokata Zore Dobričanin Nikodinović i to u stavu drugom izreke, u delu kojim je delimično usvojen zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu za proširenje privremenog oduzimanja imovine OIK 8/09 od 23.11.2010. godine i odlučeno da se od vlasnika okrivljenog AA oduzima, dvosoban stan broj ... u ..., u ulici ..., stan broj ... u ulici ..., u ..., bliže opisani u izreci drugostepenog rešenja, kao i putničko vozilo registarskih oznaka ... marke „...“ ... i motocikl marke „...“, registarskih oznaka ..., takođe bliže opisani u izreci drugostepenog rešenja i u stavu trećem izreke, u delu kojim je usvojen zahtev za proširenje privremenog oduzimanja imovine OIK 8/09 od 21.12.2010. godine i doneta odluka da se od vlasnika okrivljenog AA privremeno oduzima stan broj ... u ulici ... u ..., površine ... . Pored ostalih, i u navedenim delovima predmet je upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok su u preostalom delu, pored ostalih, i žalbe branilaca okrivljenog vlasnika AA, advokata Zore Dobričanin Nikodinović i advokata Mileta Čogurića, odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA:

- advokat Mile Čogurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) stav 2. i 4. ZKP i zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će u delu koji se odnosi na privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog AA, ukinuti privremeno oduzimanje imovine u delu u kome je određeno pobijanim rešenjima i naložiti vraćanje privremeno oduzete imovine.

-advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1 tačka 7) i tačka 9) ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 2 ) i 3) ZKP, „povrede zakona iz člana 1. KZ i iz člana 24. stav 1. i 25. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela“ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepeno rešenje u stavu prvom i da prema okrivljenom donese rešenje kojim se odbija zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine OIK 8/09 od 15.09.2010. godine ili da drugostepeno rešenje ukine u stavu prvom i naloži da se pred sudom drugog stepena ponovo održi sednica i donese nova na zakonu zasnovana odluka ili da ukine drugostepeno rešenje u stavu prvom, a prvostepeno rešenje u odnosu na AA i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Predložila je da bude obaveštena o sednici Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mile Čogurić, zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešan i netačan zaključak nižestepenih sudova da je znatna imovina koju poseduje okrivljeni u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, budući da je isti u potpunoj suprotnosti sa činjenicama i dokazima utvrđenim u postupku finansijske istrage i postupku privremenog oduzimanja imovine. U zahtevu se nadalje ističe da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni kumulativni uslovi iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i to pre svega zbog nepostojanja osnovane sumnje da je predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela, u vezi sa čim, odbrana nalazi da sud pogrešno tumači i primenjuje i odredbe člana 26. stav 1. i 32. stav 3. tačka 2) istog zakona.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koja povreda takođe suštinski proizilazi i iz navoda zahteva branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović - da je evidentno da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, iako su uslovi propisani u članu 25. stav 2. tačka 1. do 4. tog zakona.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevima oba branioca okrivljenog AA, ocenio kao neosnovane. Naime, pravnosnažnim odlukama, pravilno je od okrivljenog AA, protiv koga se vodi krivični postupak zbog krivičnih dela protiv privrede i to pored ostalih i zbog više krivičnih dela zloupotreba položaja odgovornog lica podstrekavanjem iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika i dr, kao vlasnika imovine, privremeno oduzeta predmetna imovina označena u izreci prvostepenog rešenja u stavu II, III i IV, i to u delu u kome isto nije ukinuto drugostepenom odlukom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donet je pravilan zaključak da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i zakonitih prihoda okrivljenog odnosno da postoji osnovana sumnja da je navedena imovina koja je predmet privremenog oduzimanja, proistekla iz krivičnog dela.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela za donošenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine, tj. da su ispunjeni uslovi predviđeni stavom 2. navedenog člana, da postoje osnovi sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. navedenog zakona, da postoje osnovi sumnje da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela, da vrednost imovine prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara i da postoje razlozi koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem predviđeni članom 23. stav 1. istog zakona, odnosno da postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim odlukama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, na koju se suštinski bez numeričkog označavanja ukazuje iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenog, zbog čega su podneti zahtevi, u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, navodeći da je sud u konkretnom slučaju postupao po neurednom zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, budući da je na ročištu održanom dana 23.01.2012. godine Višem javnom tužiocu u Beogradu naloženo da u roku od sedam dana uredi zahtev za privremeno oduzimanje imovine OIK 8/09 od 15.09.2010. godine i zahtev za proširenje privremenog oduzimanja imovine OIK 8/09 od 23.11.2010. godine da bi se po istima moglo postupati i to tako što će naznačiti protiv kojih lica se vode krivični postupci i koji kao i opis i zakonski naziv krivičnih dela koja su im stavljena na teret. U vezi sa tim ovaj branilac navodi da navedeni zahtevi ne sadrže obavezne elemente i to kako zakonski naziv krivičnog dela, tako ni potpuno i precizno označavanje imovine koju treba oduzeti, relevantne dokaze o imovini, te okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzmanjem imovine.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima zapravo ukazuje da je napred opisani način, sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i da je time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Članom 5. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da su organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela javni tužilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, dok je stavom 2. istog člana ovog zakona propisano se nadležnost javnog tužioca i suda određuje prema nadležnosti suda za krivično delo iz koga potiče imovina.

Članom 23. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da javni tužilac podnosi zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, te da iz spisa predmeta proizilazi da se postupak protiv okrivljenog vodi, između ostalog i zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika po optužnici Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 28/10 od 09.07.2010. godine, koja je ispravljena dana 07.04.2015. godine, a da je upravo Viši javni tužilac u Beogradu podneo sve predmetne zahteve za privremeno oduzimanje imovine, kao i zahteve za proširenje privremenog oduzimanja imovine, po oceni Vrhovnog kasacionog suda Viši javni tužilac u Beogradu je i ovlašćeni tužilac za podnošenje zahteva za privremeno oduzimanje imovine, kao i zahteva za proširenje privremenog oduzimanja imovine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, nižestepena rešenja neosnovano pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Navodi branilaca okrivljenog da u konkretnom slučaju sud nije poštovao rokove propisane Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u pogledu zakazivanja ročišta za odlučivanje o žalbama vlasnika imovine protiv rešenja o privremenom oduzimanju i dužine trajanja mere zabrane raspolaganja imovinom koja je određena naredbom Višeg javnog tužioca u Beogradu, kojim navodima se u podnetim zahtevima branilaca okrivljenih ističe povreda člana 24. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a zahtevom branioca okrivljenog Mileta Čogurića i povreda člana 31. stav 1. u vezi člana 18. stav 1. istog zakona, nisu bili predmet razmatranja ni odlučivanja jer je shodnom primenom odgovarajućih odredaba ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenio da istaknute povrede zakona ne predstavljaju ni jedan od dozvoljenih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka suda. Takođe, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, kojima se ukazuje na povredu člana 16. i 419. ZKP, te člana 3. stav 1. tačka 2) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, jer je odluka o optužnici prejudicirana odlukom o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, kao ni u ocenu navoda ovog branioca kojima zapravo ista polemiše sa činjenicom da li je u predmetnom postupku obavljeno finansijsko ekonomsko i građevinsko veštačenje, i kojima ističe da je osnov za odlučivanje o zahtevu potpuno neutvrđen - što je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda činjenično pitanje, a ne pravno, budući da povrede navedenih zakonskih odredbi, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Nadalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, navodi da zahtev za privremeno oduzimanje imovine nije usaglašen sa izmenjenom optužnicom, budući da u predmetnom postupku privremenog oduzimanja imovine, sud ne postupa po optužnici nego po zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, koji je neuredan i u suprotnosti sa izmenjenom optužnicom, čime ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Međutim, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu ovih navoda branioca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin Nikodinović budući da navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka može biti učinjena samo u postupku donošenja presude, a ne i u postupku odlučivanja o privremenom oduzimanju imovine.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva oba branioca okrivljenog AA, da je prvostepena odluka zasnovana na dokazu na kome se ista ne može zasnivati, a koji dokaz zapravo i ne postoji, obzirom da prvostepeni sud ne pravi razliku između izveštaja veštaka i nalaza i mišljenja veštaka, kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao ni u ocenu navoda branioca orivljenog, advokata Zore Dobričanin Nikodinović, kojima se ističe povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i ukazuje da je u konkretnom slučaju došlo do “preklapanja” u delu koji se odnosi na navodnu “imovinsku korist” koja predstavlja obeležje krivičnog dela za koje se vodi postupak protiv okrivljenog AA i “imovine” koja je predmet privremenog oduzimanja u pobijanim rešenjima. Ovo iz razloga što, obrazlažući navedene povrede, zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci suštinski u obrazloženju zahteva, osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja povreda takođe predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se navedena povreda sastoji. Stoga se Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istaknute povrede nije upuštao, obzirom da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, ističe povredu člana 34. stav 3. Ustava RS i člana 1. Dodatnog protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ali Vrhovni kasacioni sud iste nije cenio, iz razloga što kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede prava i slobode zajamčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iako se sa navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Čogurića, u pogledu imovine koja je oduzeta od vlasnika - okrivljenog AA, prepliću i navodi vezani za oduzimanje imovine od trećih lica, Vrhovni kasacioni sud iste nije razmatrao, jer se na navedeni način osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu načina na koji su treća lica stekla imovinu, a navedeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić